Соња Бисерко и Жене у црном бране Динка Грухоњића: Путинове методе, све веће приближавање Москви

Онима који верују да ништа није случајно можда ће пажњу привући вест да је дан после обележавања четврт века од НАТО агресије на СР Југославију, објављен домаћи апел у којем се међународна заједница, конкретније ЕУ и САД, позива да „спречи председника Вучића да спроводи унутрашњу репресију“, а све поводом „позива на линч против Динка Грухоњића и Ане Лалић“, како је наведено.

Они који мисле да су такве поставке теорије завере, имаће много више разумевања за „Апел за слободу јавне речи и критичког мишљења“ у којем се наводи да су потписници „озбиљно забринути за животе критичких гласова у Србији“, као и да су „беспримерној хајци“ изложени новинар и професор Филозофског факултета у Новом Саду Динко Грухоњић и председница Независног друштва новинара Војводине Ана Лалић. Као и да се ради о „обрачуну режима са западом и опозиционим и критичким делом друштва у Србији“.

Потписници апела у којем је цењена страна света заслужила мало слово, а линч добио непотребни прилог против, између осталих су председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, Сташа Зајовић из „Жена у црном“, Ненад Чанак, први председник Лиге социјалдемократа Војводине и његов наследник на том месту Бојан Костреш, адвокат Александар Оленик, „социолошкиња“ др Весна Пешић, председница Европског покрета Срба са Косова Рада Трајковић. Ту су и Грухоњићеве колеге са београдског Филозофског факултета историчари Никола Самарџић и Дубравка Стојановић, један колега и са његовог рођеног факултета проф. др Павле Секеруш, затим Наташа Мићић и Балша Божовић. Потписник је и новинар Недим Сејдиновић, као и представници међународне јавности из Црногорског Хелсиншког одбора, Сарајева, саветници из градске управе Гетеборга и председништва БиХ, представник удружења за критичко мишљење из Мостара.

Аутори апела забринути су низом трагичних догађаја који су обележили прошлу годину међу које сврставају и масакре у школи „Владислав Рибникар“ и Младеновцу. „Приближавање режиму у Москви“ виде као подједнако трагичну ствар, као и „терористички напад у Бањској“ и незаобилазну крађу избора.

И изборе уопште као такве, који су и заузели највећи део апела: од осуде „изборне крађе“ и позивања на неименоване али „бројне међународне критике“ и резолуцију Европског парламента, врховног ауторитета да донесе пресуду о питању избора у Србији, до обрачуна власти председника Вучића са „домаћим критичким гласовима“ пред београдске изборе.

„Лажирањем и монтажом снимака и интензитетом позива на линч, њима је озбиљно угрожена безбедност. Лалић и Грухоњић су и до сада били критични према режиму, али су последње таргетирање и позиви на линч послужили, као парадигма, у циљу ућуткивања свих опозиционих гласова“, наводи се у апелу.

Како даље наводе, та брутална кампања против двоје критичко-мислећих људи, „служи се Путиновим методама и прети да ескалира, јер по први пут председник Вучић више није сигуран у своју позицију“.

Критика режима Александра Вучића Ане Лалић и Динка Грухоњића, требало би подсетити, огледала се у новинаркиној изјави да Војводина није део Србије, да цркве ничу као печурке, и да се спроводи насилна досрбизација Војводине, док се новосадски професор Вучићевом режиму храбро супротставио досетком да има лепо име Динко, као Динко Шакић, заповедник логора Јасеновац.

„Све критичкији тонови са запада и Вучићево окретање аутократским режимима, неминовно воде Србију у нову изолацију, која ће појачати унутрашњу репресију и терор према свим критички оријентисаним појединцима и опозиционим групама“, настављају даље аутори апела не хајући за то да осим Александра Вучића у Србији живи и неки други народ, који не припада ни независним удружењима ни слободним интелектуалцима који траже заштиту од ЕУ и САД.

А зачудо, ни СНС-у који сматрају свеприсутним.

У Србији живи неки народ, назовимо га већински ако није превише увредљиво, чији су преци оснивали српску Војводину, страдали у Јасеновцу, неки који се по националности изјашњавају као Срби, а по вероисповести као православци.

Или неки народ који, за разлику од критички настројених интелектуалаца, зна да слобода мишљења не подразумева слободу верске и националне нетрепељивости и јавну реч без икакве одговорности. Народ који сматра да би њихову одговорност, ако је има, требало да утврђује суд, а никако улица и друштвене мреже.

Ако постоји неки немонтирани снимак у којем Ана Лалић и Динко Грухоњић у наставку свог излагања објашњавају да познају Закон о забрани дискриминације и Устав Србије и да поштују оба изражавајући своје критичко мишљење против Александра Вучића, било би лепо да га потписници апела поделе са заинтересованом јавношћу.