Он је то рекао у интервјуу за Танјуг на питање шта ако до тога дође на самиту ЕУ-Западни Балкан који ће се одржати следеће недеље у Бриселу, иако се Београд томе противи.
„То је веома компликовано питање и Србија увек може да рачуна на Мађарску“, рекао је Орбан.
Он је рекао и да је тренутна ситуација на КиМ веома сложено питање и да не би да суди о ситуацији, осим једне кратке реченице.
„Оно што сам у последњих неколико година приметио јесте да ви Срби стално доживљавате провокације. То је провокација. И можете добро да реагујете, или нисте свесни провокације, али каква год да је ваша реакција, не заборавите да је полазна тачка провокација. Имамо мањине у многим земљама, а знамо како већина може да провоцира мањину. Дакле, разумемо образац, како се то дешава, на тој територији. То је разлог зашто подржавамо српску мањину која тамо живи. Спреман сам да учиним све што могу. Чак смо и ми претрпели неке физичке губитке у најновијим сукобима локалних група. Али без обзира на то, и даље пружамо велику подршку. То је прва ствар. Друго, мислим да је добро што ваша дипломатија инсистира на међународном праву, јер је међународно право на вашој страни. А овим питањем се не може управљати без прихватања међународног права. Не можете занемарити међународно право. Зато треба да инсистирате на томе. Осим тога, не заборавите да у Европској унији постоји пет земаља које нису прихватиле статус државе Косово. Дакле, то је отворено питање. Морамо да преговарамо о томе. Што се тиче тога да ли имамо шансу да се договоримо или не, нисам довољно добар пророк да одговорим на то питање. Али знам да треба да урадимо све што можемо да бисмо коначно пронашли решење“, рекао је Орбан.
На питање о односима Србије и Мађарске и шта је био одлучујући фактор у помирењу два народа после вековних сукоба, Орбан објашњава да две земље кроз историју имају заиста компликован однос, јер Срби који, како је истакао, припадају великом океану словенских народа, није лако да разумеју Мађаре, који не припадају ни словенским, ни немачким језичким, културно утемељеним друштвима.
„Дакле, ми смо странци у извесном смислу. Себе сматрамо острвом, чак и ако смо копнена земља, али културно, језички и и смислу наших традиција. Дакле, то је хришћанска, западна хришћанска, католичка, али веома национално јединствена композиција традиције. Стога, за земљу попут нас није лако успоставити везу са суседима који су другачији. Полазна тачка је прилично компликована. А ако се осврнете на историју, можете разликовати јасне периоде када смо добро сарађивали и периоде када смо били непријатељски настројени једни према другима. И лекција је веома јасна. Када смо били непријатељски настројени једни према другима, то није било добро ни за једне ни за друге. Када смо сарађивали са Србима, то је увек било добро за нас. Плус, не заборавите да су кроз историју многе српске заједнице стигле у Мађарску и креирале начин живота пун поштовања и достигнућа, попут Сентандреје и свих других територија на којима су Срби. Чак и у Будимпешти имате своју четврт, цркву и тако даље, тако да сте ви Срби третирани са поштовањем овде у Мађарској из историјских разлога“, рекао је он.
Са друге стране, додаје, када је сарадња била у реду, без обзира на политички оквир, оба народа су уживала у предностима тога.
„Србија и Мађарска драматично настављају сарадњу“
Према његовим речима, када је дошао тренутак и када су на руководеће место обе нације и обе земље дошли лидери који воле да размишљају о историји, који гледају ширу политичку слику, а не само свакодневно склапање договора и управљање стварима, било је очигледно да ће два премијера или председника који воле историју коначно наћи заједнички став о томе како да заједно разумемо историју, како да разумемо садашњост и какве перспективе можемо да створимо за наше народе, што је добро за Србе и Мађаре.
„И то се десило. То се догодило 2012. или 2013. године када је претходни председник направио неке гестове према Мађарској. Прихватили смо их. Веома их ценимо. А онда је стигао нови председник и сада веома драматично настављамо сарадњу. Дакле, чињеница је да ако покушамо да разумемо будућност, лако је разумети да Срби не могу бити успешни без Мађара, а Мађари не могу бити успешни без Срба. Дакле, то је јасна мотивација за сарадњу“, истакао је Орбан.
На питање колико је храбрости требало и њему и председнику Србије Александру Вучићу да ућуткају критичаре, посебно најекстремније, нагласио је да сматра да је посао српског председника био компликованији, јер број Мађара који живе у Србији надмашује број Срба који живе у Мађарској.
Како је рекао српска заједница у Мађарској је ограничена и та земља жели да има већи број Срба који у њој живе, али да је ситуација таква каква јесте.
„Број Мађара је још већи у Војводини, што правно, интелектуално, политички, представља прави изазов, у смислу тога како да на најбољи начин, на својој територији, живимо заједно са припадницима мањине из једне он наших суседних земаља. Дакле, то није једноставно питање. А ако погледате централну Европу, постоји само неколико позитивних примера одговора на тај изазов. Међутим, ваш председник Вучић је успео да пронађе веома модеран, ако могу да кажем, европски, али истовремено и хришћански одговор на то питање. А Мађаре је сматрао заједницом која је допринела успеху Србије. Дакле, више нас не виде као терет, као изазов и као опасност. Уместо тога, ми смо конструктиван део ваше нације и могли бисмо бити од помоћи у постизању успеха српске нације“, каже Орбан.
Подвлачи да се тај приступ се показао као веома успешан, да није било лако.
„На крају смо успели, и сада свакодневно пружамо прагматичне доказе свим Србима, чак и екстремистима, чак и националистима, да ова сарадња функционише. Ништа нисте изгубили, али сте добили много тога. Дакле, много смо допринели заједничком успеху. Самим тим, нема разлога за напад на Мађаре и играње на антимађарску карту у српској унутрашњој политици. И такав глас је полако али сигурно нестао у српској политици, то је оно што смо ми овде у Мађарској доживели, то је оно што ми видимо. Сматрам да председник Вучић лично заслужује признање јер је дуги низ година мудро руководио ситуацијом, а екстремни гласови са обе стране границе су у суштини нестали“, рекао је он.
Како је рекао због распада Југославије и присуства многих мањина које живе изван Србије, Срби боље разумеју шта значи живети изван своје земље као припадник мањине.
Заједничка будућност уједињује Србију и Мађарску
„Погледајте Косово и друге територије. Дакле, знате, Срби су далеко осетљивији на то питање од многих других земаља у овом региону. Сматрам да је било важно што су Срби и Мађари у Војводини први почели да сарађују, јер се добро познају кроз живот на истим улицама, иду у исте школе, раде на истим местима, па су схватили шта могу бити предности добре сарадње. И мислим да су Срби који живе у Војводини и Мађари који живе у Војводини били главни фактор за пружање доказа да је сарадња боља од међусобног непријатељства. Али, без мањина, такав добар однос би било далеко теже изградити. Тако да су пружили позитиван допринос. У Војводини, али и у Мађарској, као и Срби и у Мађарској“, рекао је он.
Орбан је нагласио да је заједничка будућност оно што уједињује Србију и Мађарску, јер обе земље деле опасности које модерно доба доноси.
Како је појаснио обе земље су у основи земље јаког националног идентитета.
„Волимо своју земљу. Волимо свој народ. Волимо своју историју. И спремни смо да се боримо за то. Дакле, не бисмо волели да будемо део неке врсте супер Уједињених Европских Држава или нечега попут супер државе, и да будемо пука провинција. Ми смо поносне нације и државе. То је нешто врло уобичајено у вашој историји и у вашој души и уму, као и код Мађара. Друга је да смо спремни да се боримо за то. Дакле, не размишљамо само о нечему, већ ако је тренутак ту, ми смо борци. Ви сте борци. Познато је да сте веома добри војници. Мађари такође нису лоши. Ваши спортски тимови су заиста фантастични. Ваш спорт је прожет националним карактером Срба, то је нешто што ми поштујемо. Ми смо мало компликованији, али када се Мађари коначно уједине, ми такође можемо бити добри борци за будућност земље. Пре свега мислим да Срби и Мађари као народи имају будућност. А ми, под тим мислим на Србе и Мађаре, јесмо спремни да се боримо за своју земљу. То је веома важно“, рекао је Орбан.
Додаје да је друга ствар која повезује две земље чињеница да су тешкоће увек биле део наше историје.
„Када смо суочени са неким новим изазовима, прва реакција је да се не плашимо. Већ кажемо, у реду, то је нови изазов. Хајде да размотримо ситуацију. То није само проблем. То је такође могућност. А такво самопоуздање је, барем тако мислим, уобичајено и у Србији и у Мађарској. Осим тога, не заборавите да обе нације своје поступање сматрају мало важнијим од самог рада за нацију. Увек радимо за регион. Дакле, када погледам Балкан, разумем да Срби мисле да имају мисију, јер имате високо развијену културу, имате историју и тако даље. А и у централној Европи, Мађари сматрају да је пре свега најважније радити у интересу Мађара. Али, знате, ми имамо утицај на суседне земље, па чак и на целу Европу. Дакле, нисмо спремни да се затворимо унутар сопствених граница и сопствене територије, али бисмо желели да допринесемо нечему већем. Централноевропском или балканском или свим европским заједничким циљевима и достигнућима. Такав тип аспирација је веома снажан“, рекао је он.
Хришћанство у Европи у веома тешкој ситуацији
Како каже не треба заборавити да су Србија и Мађарска хришћанске земље, а да је хришћанство тренутно у веома тешкој ситуацији у Европи.
„Губимо територију. Прогресивни левичарски приступ животу и њихове вредности се шире поприлично брзо. А традиционално поимање људског бића да следи Исуса Христа и сва та врста знања и прибраности и посвећености постаје све слабије и слабије присутна у Европи. И мислим да и ви на Балкану, као и Мађарска у централној Европи, имате посао да одржавате реч и поруке хришћанства. И ми имамо такву врсту духовног разумевања једни за друге“, оценио је он.
Упитан како гледа на недавни потез званичне Софије која је одлучила да уведе порез на руски гас и да ли очекује заједнички одговор Будимпеште и Београда, Орбан објашњава да жели да буде веома јасан у вези те теме.
„Не бих да говорим у име Србије јер је то на вама. Али када се ради о ставу Мађарске, потпуно је јасно да се ради о антимађарској одлуци. Не интересује ме зашто су то урадили, која су њихова очекивања у вези са Русијом. То није мој посао. Ја сам само вођа Мађара и поступак бугарске владе је очигледно поступак против Мађарске. И морају да промене своју одлуку. Ми то не можемо да прихватимо, они то морају да промене. Дакле, врло сам јасан по том питању. Каква год да је била намера, последица је лоша за Мађаре, што не можемо да прихватимо“, рекао је Орбан.
Када се ради о тзв. балканској мигрантској рути и сарадњи са српским властима по том питању, Орбан истиче да Мађари имај чвртс став по том питању јер на миграцију гледају каон а нешто више од безбедносног питања.
Како је објаснио ако се погледа шта се дешава у западним земљама, то није само економско пуитање, али јесте и то.
„Погледајте терет на друштво који ток миграција ставља на западне земље. Али имамо цивилизацијску перспективу која нам омогућава да схватимо шта је то. Седимо овде у срцу Будимпеште, у дворцу Будиму, који је 800 година био традиционално место одакле смо водили ову земљу. Али постојао је период од 150 година када је ова грађевина, која је првобитно била кластер, хришћански кластер, претворена у џамију јер је Османско царство дошло до Мађарске. Дакле, разумемо шта то значи, разумемо цивилизације. Када се цивилизација прошири, окупиране територије утичу на првобитну заједницу и културу, имају врло снажан утицај“, рекао је Орбан.
Према његовим речима, када говоримо о миграцијама, имамо историјско знање о њима, али и веома конкретно искуство јер видимо мигранте који долазе.
„И видимо последице масовне миграције, посебно илегалне миграције на западна друштва. Дакле, када саставим све ове димензије, очигледно је да јој се морамо супротставити. Не, миграција је лоша ствар. Питање није како да се њоме управља. Питање је како је зауставити, ако желимо да задржимо своју првобитну верску и културну историју и цивилизацију“, рекао је први човек мађарске владе.
Смешно рећи да је Украјина у позицији да започне преговоре о приступању ЕУ
Говорећи о проширењу ЕУ и чврстом ставу који је Мађарска заузела према чланству Украјине, Орбан каже да ће у Паризу где путује, покушати да увери француског председника Емануела Макрона да не подржи и да не почне преговоре о чланству у Европској унији са Украјином, јер сматра да тај историјски потез није правилно припремљен.
„Припрема је прилично лоша. То није због Емануела Макрона, ни због мађарског премијера, чак ни због немачке канцеларке, то је због Комисије. Дакле, очигледно је да је процес добијања чланства у Европској унији објективан процес заснован на заслугама. Није субјективан. Постоје јасне прекретнице које морате да постигнете. Ако их не досегнете, не можете да пређете на следећи корак. И нажалост, извештај Комисије који каже да је Украјина испунила четири од седам захтева као предуслов за почетак преговора једноставно није тачан. Лажан је. Поставили смо седам предуслова, од којих три чак и Комисија оцењује као неиспуњена. Преостала четири су такође фалсификована. Заиста саосећам са народом Украјине“, објаснио је Орбан.
Како каже волео би да се Украјина приближи Европи, јер сматра да имају европску будућност, али да је смешно рећи да је Украјина у позицији да започне преговоре, рецимо, сутра ујутру.
„Потребне су године да се Украјина припреми и дође у одговарајућу позицију за започињање преговора. Још нисам ни поменуо рат, неизвесност на територији и број људи. А друга ствар, никада пре нисмо имали ситуацију да неко ко је у рату, физички у рату, започне преговоре о чланству са Европском унијом. Која територија? О колико људи говоримо?“, рекао је он.
Како каже његов предлог је другачији и он подразумева да се прво направи договор, уговор са Украјинцима о такозваном стратешком партнерству, да се дефинишу сви његови аспекти који би појаснили шта то значи у смислу безбедности.
„Какав ће бити дугорочни утицај приближавања Украјине на централноевропску пољопривреду? Због непознавања утицаја на финансијски систем у Европској унији и без разјашњења свега овога, и то не само у теорији, већ и у пракси, без неког пробног периода, немогуће је започети преговоре. Не заборавите какву смо грешку направили са Турском. Почели смо да преговарамо са Турском пре много година, деценија, без да смо стигли било где. Дакле, ово није исправна ствар. Разумем да би многи лидери желели да пошаљу позитивну поруку Украјини, да смо уз Украјину, да подржавамо Украјину. У реду, разумем и прихватам. Али чланство, и почетак преговора о чланству, није начин да пошаљемо ту поруку. То је веома сложена, правна процедура заснована на заслугама. Не смемо мешати политичку намеру и правну процедуру додељивања чланства“, сматра Орбан.
Европски лидери не разумеју стратешки значај Србије
На питање где је Србија на европском путу и да ли ЕУ искрено жели Србију за своју чланицу Орбан каже да није сигуран, а то је појаснио поређењем са Украјином упитавши да ли је фер да земљама Западног Балкана, чији је Србија лидер, у преговорима годинама и годинама увек одлажу отварање нових поглавља.
„Процес је веома спор, а онда из ведра неба, одједном, из политичких разлога, Украјина улази у игру и почиње да преговара. Није фер према оним земљама које су сматрале да је процес чланства заснован на заслугама. Није фер према Србији, ако смем то да кажем. Дакле, не само према Србији, већ и према другима“, рекао је Орбан.
Како каже, плаши се да европски лидери не разумеју стратешки значај Србије и Западног Балкана и да су сувише далеко.
„Зато то сматрам својом мисијом, да им помогнем да схвате шта је Србија, шта је Балкан, шта је на коцки. Јер ако, рецимо, седите на обали Атлантског океана, или се опуштате у Бриселу или Даблину, или чак у Мадриду, тешко је разумети колики значај тај регион има. Проблем је у томе што не разумеју да је Европској унији Србија потребна више него што је Србији потребна Европска унија, јер Срби имају друге опције. Не заборавите да имате сјајну традицију у покрету несврстаних. Дакле, ваше знање, образовање, дипломатске вештине, нису искључиво повезане са Европском унијом. Србија је далеко мобилнија, има далеко шири маневарски простор и у спољној политици и у безбедносној политици, од многих других земаља у централној Европи, чак и више од нас у Мађарској. Дакле, Срби имају друге опције. Свет је сада под реконструкцијом, јер Запад није важан као пре, није доминантан као што је био, тако да је светска економија, светски безбедносни систем под великим променама“, рекао је Орбан.
Истиче да Срби имају шансу не само да изаберу Европу, већ и другу врсту стратешког правца, а да Европљани треба да убеде Србију да им се придружи, а не да Србија убеђује Европљане да је привате.
„То је потпуни мањак разумевања целе ове ситуације од стране Брисела. Али, знате, они су далеко, не разумеју овај регион, и не разумеју колико је Србија важна за Европу. Зато они нису тако ревносни као ми. Али ми смо суседи и разумем колико је Србија важна за Европу, не само за Мађарску, не само за централну Европу, већ за целу Европу. Зато сам уложио напоре да се Срби приближе Европској унији. Али ако Брисел остане неодлучан и настави да има овај недостатак стратешког размишљања, знате, изгубићемо шансу да прихватимо и интегришемо Србију“, рекао је он.
Када се ради о санкцијама против Русије и то да ли Србија и даље може да се ослони на разумевање Мађарске у вези са тим питањем, Орбан каже да је понашање Србије више него логично јер, Мађарска је чланица ЕУ, али јој се не свиђа приступ Уније.
„Мислим на приступ међународној политици заснован на санкцијама. Не само у односу на Русију, већ уопштено. Ретки су примери када су нас санкције довеле до жељеног исхода и резултата. Дакле, санкције нису добар метод. То је прва ствар. Друго, начин на који поступамо са Русијом, приступ Европске уније по питању санкција, уопште није разуман јер уништавамо нашу економију. Ми себи наносимо више жртава и проблема него Русима. Дакле, овакав систем санкција није правилно пројектован, ако то могу да кажем. Зато га и критикујем. Али Србија није део Европске уније. Нико не може да очекује да Србија усвоји европски систем санкција када Србија није чланица Европске уније. Дакле, оно што председник и дипломатски канали Србије раде, нама из Будимпеште изгледа веома логично. И зашто би прихватили нешто што је лоше за њих? Али они немају никакву моћ да донесу ту одлуку. Знате, политика је поље рационалности, не само емоција, већ и рационалности. И рационално понашање нас доводи до закључка да је ово искључива одлука српске државе, да ли да прихвати санкције, да уведе санкције или не“, рекао је он.
Упитан да каже која су његова очекивања у вези предстојећих избора у ЕУ и САД, посебно након избора у Холандији и Словачкој, он је подсетио да је Европа одувек имала два традиционална начина организовања – једна традиција је традиција Римског царства да сједини, да се сви људи који живе на хемисфери територије Европе интегришу у једно велико царство, а након Римског царства, Европа се заснивала на националним државама, различитим језицима и различитим културама.
„Дакле, имамо још једну европску традицију која се заснива на националним државама и сарадњи између националних држава. Тако да тенденција централизације заснована на Римском царству и суверенитет заснован на појединачним нацијама, представљају два дела европске традиције. У срећним периодима наше историје, та два приступа унутар Европске уније била су у равнотежи. Дакле, било је неких корака које је требало предузети за централизованије функционисање и било је неких корака које су националне државе предузимале како би одбраниле сопствени суверенитет. И постојала је равнотежа. То су била правила игре и ми смо управљали проблемима“, рекао је он.
Појашњава да се од када су Британци напустили Европску унију, тај баланс променио, пре свега зато што су они били суверенисти били Британија, као и земље централне Европе, Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка.
„Успевали смо да блокирамо све радикалне иницијативе земаља империјалне традиције које би желеле да створе централизованију европску архитектуру. Успевали смо да их блокирамо. Сада, тога више нема. Нажалост, изгубили смо Велику Британију и сада из дана у дан велике европске земље покушавају да створе европске Сједињене Европске Државе или нешто попут централизованијег, више империјалистичког система Европске уније. То нам се не свиђа. То нам се не свиђа и желимо да то зауставимо. Зато се у Бриселу из дана у дан боримо за свој суверенитет. Дакле, Брисел је раније представљао место сарадње. Али све више постаје простор за борбу за сопствени суверенитет. Овако стоје ствари. Морате да разумете да ако желите да се придружите Европској унији, морате да замислите себе у том контексту“, рекао је Орбан.
Спорт веома важан за регион
У интервјуу за Танјуг Орбан је причао и о фудбалу за који је рекао да има посебно место у срцу Мађара, и подсетио да је Мађарска изгубила два финала Светског првенства, једно 1938. и једно 1954. године.
„Те 1954. године, цео свет је био сложан у процени да је наш тим био далеко најбољи у то време, па чак смо и ми изгубили. Због тога је фудбал национална ствар која представља неуспехе и намеру Мађара да владамо над сопственим неуспесима. Дакле, фудбал је спорт, наравно, али је истовремено и опсесија и то је нека врста националне инспирације. Као и на Балкану у сваком случају, тако да разумем када видим српске навијаче који долазе у Мађарску“, рекао је он.
Оценио је да је фудбал, и спорт генерално, у региону веома важан због чега су министарство спорта и други веома посвећени побољшању нивоа фудбала јер је неприхватљиво да имате таленат, али да не постижете резултате.
На питање ко ће имати више успеха на Европском првенству, Мађарска или Србија Орбан каже да је и на последњем Светском првенству имао велика очекивања од репрезентације Србије, да није био свестан да је линија одбране рањива као што је била.
„Ваши нападачи су фантастични, заиста. Са разлогом играју у клубовима високог нивоа. Дакле, они су заиста невероватни када их посматрате појединачно. Одбрамбена линија је била проблем, на основу мог основног разумевања фудбала. Због тога, упркос мојим очекивањима, нисте били у прилици да дођете до завршне фазе и да се можда борите и за титулу. Али ви сте веома талентовани. Сећам се седамдесетих, моји родитељи се сећају шездесетих и педесетих година када смо играли велике утакмице са Југославијом, у чијем тиму је било много српских играча. Дакле, имате снажну традицију. Можете да радите шта год желите. Ако сте у стању да будете једни од најбољих, вероватно најбољи у кошарци, зашто је немогуће да постанете најбољи у фудбалу? Уопште није немогуће. Пошто ми Мађари имамо традицију два финала светског првенства, зашто ми не бисмо могли да будемо најбољи? Дакле, то је лепо такмичење. Надам се да ће то бити једино право велико такмичење између Србије и Мађарске“, нагласио је председник мађарске владе.
