Снабдевање Србије нафтним дериватима: Које су опције за увоз горива ако рафинерија не почне да ради

Getty © Stock foto

Рафинерија у Панчеву јуче је престала са прерадом сирове нафте, што значи да на пумпе у Србији стиже само гориво из залиха и деривати из увоза. Дневна потрошња је око 6.000 тона, а стручњаци уверавају да ће, и у случају да НИС не добије оперативну дозволу за увоз нафте преко Јадранског нафтовода ЈАНАФ, бити довољно и бензина и дизела.

Указују да увоз и залихе не могу дугорочно да обезбеде стабилност снабдевања, али могу да дају довољно времена да се пронађе решење.

Доток нафтне преко хрватског ЈАНАФ-а је обустављен, а Љубинко Савић из Удружења за енергетику и рударство Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да бензин и дизел сада у нашу земљу стижу искључиво танкерима, железницом и аутоцистернама и да „можемо мирно да спавамо, што се тиче снабдевености тржишта“.

„Сигуран сам да ће трговина да нађе свој пут и да пронађе начин, из простог економског интереса. Гориво стиже из земаља у окружењу које су нам најближе и које имају одређене вишкове. Увозимо из Мађарске, Грчке, Румуније, Аустрије, Хрватске и из рафинерија у тим земљама. Речни транспорт је најисплативији, а ангажована је и железница и аутоцистерне. Тако је било и раније, само што је тај увоз сада у много већем обиму“, каже Љубинко Савић.

Он сматра да ће сигурно бити обезбеђене количине да сви буду снабдевени када су у питању основни деривати – бензин и дизел.

„Верујем да ће све то функционисати без проблема. Имамо довољно резерви код нас. Наравно, како се оне буду трошиле, оне ће се и занављати“, објашњава  Љубинко Савић.

Да Србија може да рачуна на подршку Мађарске поручио је министар спољних послова Петер Сијарто. Он је, после састанка са министарком енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић рекао да ће компанија МОЛ два и по пута повећати извоз нафте у Србију и да ће Мађарска употребити сва расположива средства како би помогла нашој земљи у снабдевању нафтом.

Министарка Ђедовић Хандановић је изјавила да би Србија, у случају потребе да на тржиште стави своје обавезне резерве нафтних деривата, осим мађарског МОЛ-а, имала и помоћ других нафтних компанија, пре свега ОМВ-а и Еко Хеленика.

„Већ у току ове године одређени корпоративни клијенти прелазили су на друге снабдеваче, укључујући и МОЛ, па је мађарска компанија и повећала и свој тржишни удео и увоз. Њихов удео на нашем тржишту деривата ове године је повећан на 11,2 одсто, а увоз је повећан два пута“, казала је Ђедовић Хандановић.

Она је навела да је Сијарто обавестио о додатним могућностима повећања увоза од стране МОЛ-а ако то буде било неопходно.

УНКС: Горива има довољно

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић каже да горива има довољно и да за сада на пумпама нема повећане потражње за нафтом и дериватима. Додаје да верује да ће залихе које Србија има, уз увоз који је планиран у децембру, дати довољно времена да се пронађе решење, као и да је за јануар наредне године направљен нови план увоза.

„Тренутне залихе ће подмирити потребе за нешто више од 30 дана, али не треба заборавити и на планирани увоз да чланице УНКС планирају да купе око 113.000 тона нафтних деривата из иностранства, а има и још неколико других компанија. Верујем да ће моћи и нешто више да се реализује. Увозимо из рафинерија у окружењу и преко међународне луке у Констанци“, рекао је Мићовић за РТС.

Он је објаснио да, када се узме у обзир и увоз, онда значи да неће бити потрошено свих 6.000 тона колика је дневна потрошња, него да ће бити потребно можда између 3.000 и 3.500 тона дневно.

Није лако заменити количине које је испоручивала рафинерија, али Мићовић каже да, иако није ни логистички једноставно све организовати, доста тога је урађено да се обезбеди сигурно снабдевање потрошача.

Увоз, међутим, не зависи само од нафтних компанија, које су се протеклих дана суочиле са низом отежавајућих фактора од хаварија и забране извоза из појединих земаља у окружењу до временских неприлика.

Мићовић је навео да је јуче обустављена пловидба на Дунаву код Голупца, јер дува кошава и да ће због тога неки бродови каснити један дан. Снабдевање је отежала и хаварија у рафинерији у Будимпешти, као и забрана извоза дизела из Бугарске.

„То су све поремећаји који се могу десити, тако да овај план јесте као план на столу, али реализација зависи од неких других околности“, рекао је Мићовић.

Представници Удружења нафтних компанија су још у јануару разговарали са представницима Министарства рударства и енергетике о тада најављеним санкцијама НИС-у када су предложили низ мера које могу да помогну у повећању увоза. Мићовић је навео да су у међувремену многи од тих предлога прихваћени и да се захваљујући тим мерама увоз одвија брже.

„Осим домаћих бродова, отворена је могућност коришћења бродова стране заставе тако да је и флота повећана и да може да се довезе све што се планира. Железница је активирана на начин који није била активирана годинама уназад, а направљен је и мало либералнији и бржи проток деривата који се увозе аутоцистернама, тако да се и оне користе ефикасније“, указује Мићовић.

НИС је 18. новембра поднео Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАК) Министарства финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце којим се тражи омогућавање несметаног пословања.

Претходном лиценцом од 14. новембра са роком важења до 13. фебруара 2026. године, одобрени су преговори акционара и других заинтересованих страна о промени власничке структуре НИС-а.

Нафтна индустрија Србије је под санкцијама 48. дан. Из Владе Србије поручују да су у сталним консултацијама око НИС-а и да нема разлога за бригу, да су резерве обезбеђене, а да ће горива на пумпама бити.