СМРТ ВЛАДЕ ДИВЉАНА: Одлазак идола многих генерација

 

Славни српски певач и композитор Влада Дивљан преминуо је у четвртак у Бечу у 57. години. Истакнути музичар новог таласа југословенске музике и некадашњи фронтмен београдске групе „Идоли“, годинама се борио с тешком болешћу која се последњих месеци погоршала.

Вест о прераној смрти вечитог дечака југословенске музике потресла је Дивљанове многобројне колеге и пријатеље. Бас гитариста Зденко Колар, који је са њим свирао у „Идолима“, „Невладиној организацији“ и „Љетно кино бенду“, рекао нам је да је Владина смрт за њега огроман губитак:
– Изгубио сам комшију, а комшија је овде све и свја. Последња два-три месеца Влада је био у том свом стању и није му било ни до чега. Били смо у телефонској вези и комуницирали преко интернета. Последњу свирку имали смо летос у Зајечару. Упркос болести и зрачењу, стоички је поднео концерт. Баш је био јунак. Његовој породици је сада најтеже. „Идоли“ су били страшно давно, нисам их доживљавао као богзна шта и потиснуо сам их из сећања. Више ми је жао што не могу још неки пут да поновим са њим свирке са „Невладином организацијом“ и „Љетно кино бендом“.

Дивљанова смрт дубоко је потресла његовог дугогодишњег пријатеља Срђана Гојковића Гилета из „Електричног оргазма“, са којим је снимио неколико албума.

– Владина прерана смрт је велики губитак за српску, али и југословенску музичку сцену – рекао нам је Гиле.

– Изгубио сам једног од најбољих пријатеља. У исто време почели смо да се бавимо музиком, мада је он био мало старији од мене. Сарађивали смо и на мом и његовом соло албуму, радили музику за дечје филмове, а у једном периоду смо чак свирали у истом бенду. Влада је био један од најталентованијих и најважнијих музичара које је Београд икад имао. Био је веома утицајан и поштован музичар широм бивше Југе. Моје мисли су сада уз његову породицу, супругу и два сина.

Гиле каже да је са Владом остао у контакту свих ових година, а последњи пут су се видели крајем децембра у Бечу, када је „Оргазам“ тамо имао концерт.

– Знао сам да је болестан, ишао сам да га посетим, а последњи пут смо се чули пре месец дана – прича Гиле. – У среду сам му написао поруку на мобилни, али, очигледно није стигао ни да је прочита. Како сам чуо, преминуо је у среду у вечерњим часовима. Био је прилично смирен човек. Боловао је од озбиљне болести, али се није предавао. Надао се да ће успети да прегура. Имао је планове, нове песме.

Тугу није крио ни Зоран Костић Цане из „Партибрејкерса“. Наш позив затекао га је у Загребу:
– Сазнао сам за Владину смрт пре сат времена. Јако сам тужан. Владицу сам знао 35 година. Био је шармантан, паметан, океј тип. Све нас је мање.

Дивљанова смрт погодила је и Момчила Бајагића Бајагу.

– Био је мој добар друг и диван човек – казао је Бајага. – Заиста велики уметник. Знао сам да је болестан, али надао сам се да ће се извући. Нажалост, то се није догодило. Нека му је вечна слава.
Дивљан је каријеру почео крајем седамдесетих година, у групама „Мерлин“ и „Звук улице“, а од 1980. до 1984. предводио је вокално-инструментални састав „Идоли“. Са њима је и стекао славу, а у оригиналној постави осим њега били су и Небојша Крстић, Зденко Колар, Божа Јовановић и Срђан Шапер.Остали су упамћени по хитовима „Маљчики“, „Зашто су данас девојке љуте“, „Она то зна“, „Ретко те виђам са девојкама“… Са „Идолима“ је снимио култни албум „Пакет аранжман“, на коме су се нашле четири песме. Занимљиво је да је спот за песму „Маљчики“ тада био забрањен за приказивање на телевизији, али и радио-станицама, после интервенције совјетске амбасаде.

Од 1985. Дивљан је започео самосталну каријеру, наставивши са поп-рок формом и упоредо се бавећи филмском музиком. Компоновао је музику за 13 филмова, међу којима су и „Црни бомбардер“, „Шест дана јуна“, „Три палме за две битанге и рибицу“, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи“… Од августа 1991. до септембра 1997. живео је у Сиднеју, након чега се вратио у Београд. У јуну 1999. преселио се у Беч, где је живео и радио до смрти.

рви студијски албум „Одбрана и последњи дани“, „Идоли“ су објавили 1982, а критичари су га четири године касније прогласили за најбољу плочу југословенског рокенрола. Дивљан, по сопственом признању, никада није марио за рејтинге популарности. Ипак, „Новостима“ је признао да је лепо што се неко тога сетио, мада је после првог налета успеха и славе, кренуло лагано „пљување“ по њима. Одбијао је да поново окупи „Идоле“ у оригиналном саставу, поготово када су Крстић и Шапер ушли у политику. Није видео никакав разлог за то.

– Бојим се да ћемо окупљање да оставимо за неки други живот – рекао је Дивљан 2009. у интервјуу за „Новости“. – Разишли смо се када су се „Идоли“ распали, па смо се после ту и тамо налазили. Живот нас је однео у другим правцима и статусно смо другачији људи. Да будем искрен, не видим неки разлог за окупљање. Једноставно, ко воли нек изволи да се саставља. Ја не бих.

Много тога се променило од 25. јуна 1980. када су „Идоли“ имали свој први самостални концерт у башти београдског Студентског културног центра (тапкароши су препродавали карте по четири пута већој цени).
Променила се најпре Југославија, а затим и читав свет. И у музици су промене биле огромне – плоче и касете превазишли су компакт дискови и дијаметрално другачије представљање музике на интернету. Дивљан је једино жалио за публиком из тог периода.

– Наша ја остарила, а нова је потпуно другачија – казивао је Влада за наш лист пре две године. – Уочио сам то по својим клинцима. Моја срећа када ми је отац донео из иностранства грамофон, не може се мерити са њиховим истовременим куцкањем СМС порука, гледањем ТВ, сурфовањем по нету и слушањем музике преко МП3. Деци данас музика мање значи, а мени је била феномен. Ухваћени у транзицији, нисмо свесни промена. Таман се образује нека урбана култура, а онда дође нова елита са својим укусом. Ствари се мењају, не можемо да тражимо вредности из осамдесетих, али смета ми што нема континуитета. Није то само ствар са рокенролом, цела уметност је таква. Нема ствари које желим да заборавим. Чак у онима за које сам мислио да их се нећу сећати, сада налазим хумор.

О датуму, времену и месту сахране одлучиће Дивљанова породица

Тагови: Беч, Владе Дивљан, Идоли, Певач, Преминуо