Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије.

Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945.

Имам морално право да кажем да је доношењем Декларације о злочину у Сребреници 2011. године српски народ, указом поштовања према свим другим жртвама, осим према својима – јер 80 година ниједно српско руководство није успело да осуди, покрене питање извршеног геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Колико пута је требало да се покрене питање о Резолуцији о Сребреници да би се донела Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Јадовну, Копривници, Даници, Сиску и широм НДХ. У НДХ је било 83 логора у којима је вршен покољ и убијање српског народа, и осталих људи који су волели Југославију. У НДХ брутално је убијено 74 хиљаде деце, то је геноцид. А само у Јасеновцу заклано и брутално уморено цијанидом и изморено глађу 20 хиљада деце, то је геноцид.

Била сам само дете, и била сам логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија је била по логорима – убијена, уништена, и то је геноцид. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Браћа Јевреји су питање броја страдалих успели да среде и да код међународних власти и својих сународника прикажу своје стање страдања, а ми Срби то нисмо успели да докажемо до данас.

Председник Хрватске Милановић рече пре неки дан да Јасеновац и Сребреница нису исто и да би онда требало сачинити нови назив за геноцид – а ја колико знам као правник – све ово што је хрватска држава радила према Србима, Јеврејима и Ромима то је прави геноцид! Само Срби нису у стању да донесу Резолуцију и осуде геноцид над својим народом.

Данас носим беџ на којем пише „80 година од геноцида у НДХ“. Требало је до данас много више да урадимо а нисмо. Зар треба да молимо да се осуди геноцид над геноцидима у 20. веку над сопственим народом? Треба да се стидимо сени јасеновачких жртава и мученика, гласајте по својој савести за допуну дневног реда да бисмо могли усвојити Резолуцији и извршити тај морални и историјски чин за страдале жртве у нашем народу. Јер Срби никада нису били у својој историји геноцидни, били су спремни да се боре за права и судбину других народа, да дају сопствене жртве за друге народе…

Треба да чинимо све у том циљу због своје деце и будућности на Балкану, јер брутално су убијана деца у Јасеновцу и НДХ, и то је прави геноцид. Кад хоћеш да убијеш читав народ, убиј мајку и дете!

Како сам дуже време провела кроз логоре са две сестре и братом, оца су ликвидирали већ у априлу, после 10 дана настанка НДХ-а, а нас са мајком и осталим Србима Западне Славоније су два пута терали у логор. Гледала сам како усташе пеку, черече – ово је грозно, али је истина – секу главу, ломе главу детету у логору у Сиску… Видела сам како је један усташа једном малишану, мали дечкић, главу откинуо и бацио, а мајци дете које је дојила бацио на другу страну. Ја сам својим очима гледала.

Дозволите да се захвалим свима који су подржали јасеновачке великомученике, који су убијани на 57 начина и над којима је извршен геноцид. А и ми преживели логораши морамо пробити громогласну тишину и ћутање у Скупштини, па би одговорност за чин неусвајања ове Резолуције сносила Скупштина Србије – ако се не заузме за интересе свог народа и земље. Народ који нема историју, историјско памћење и снагу да осуди геноцид – осуђен је да му се страдање понови.

Ово није хрватски Сабор који не признаје геноцид у НДХ, ово је српски парламент и у том смислу је дужност овог парламента да се постави према свом народу на одговарајући начин. Настојмо да по други пут не убијемо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида који је над њима извршен. Немојмо да изневеримо очекивања прогнаника „Олуја“ и „Бљеска“, и српске дијаспоре широм света, али и Јевреја и Рома који су такође били жртве. Све можемо да опростимо и заборавимо, али децу не можемо!

У име српског народа, и свих жртава НДХ-а, дозволите председавајући да вам уручим мој лични примерак Резолуције, јер овај чин је последњи пробој логораша Јасеновца, да се никад не заборави! Страшан смо геноцид доживели током Другог светског рата, а посебно српски народ.

Институт Арчибалд Рајс: Драматичан апел Смиље Тишме да Скупштина усвоји Резолуцију о усташком геноциду

Као што смо већ навели, Србија је јединствена земља на свету чији се званичници устежу да јавно говоре о страдању свога народа и да јавно жигошу виновнике тог страдања. О разлозима за такво бизарно понашање могло би се нагађати, и они се несумњиво крећу од кукавичлука и страха од замерања (ни њима самима вероватно није јасно коме и због чега), па до површних политичких рачуница, да неоусташка Хрватска заузврат Србију не би прозвала за „Сребреницу“ или да Србији не би учинила непроцењиву услугу па да јој у знак одмазде препречи самоубилачки „пут“ у Европску унију.

Током месеца децембра 2021. лажна „народна скупштина“ је бахато одбила да изгласа меру којoм би се одобрила изградња меморијалног центра за српске жртве геноцида у НДХ и да усвоји резолуцију којом би џелати били идентификовани а њихов злочин осуђен. Ови нечувени поступци, па макар и једне нелегитимне, марионетске дружине која се лажно представља као „народна скупштина,“ остављају без даха. За те поступке, поред политичких опортуниста који су проглашени за „посланике,“ целокупну одговорност сноси злочиначки режим на челу са узурпатором. Они управљају и лажном скупштином и свим полугама утицаја и установама у Србији. Зато ће њихова имена довека бити обележена инфамијом, без могућности да се икада искупе за ово, као ни за безброј других непочинстава.

Госпођа Смиља Тишма, једна од малобројних преживелих жртава хрватског геноцида на српским народом, сада старица у позном добу свога живота, храбро диже свој глас против безазорног деловања владајуће банде и њених колаборатера. У уторак 28. децембра 2021, она је пред зградом некада узорне установе, Народне скупштине Србије, заказала протест и последњи позив да се одбачене законске мере уврсте у дневни ред. У наставку преносимо њено потресно писмо и апел и охрабрујемо све наше читаоце и пратиоце да се безусловно одазову.

Немамо илузија да ће само морална акција, без коришћења куке и мотике, мотивисати бестиднике да се дозову правди и разуму. Али треба искористити и ову, као и сваку другу прилику, да се људско смеће које од врха до дна загађује Србију жигоше и постави тамо где му је место, на стуб вечног срама.

Зато ми са своје стране апелујемо на све чија савест није замрла и који још увек нису корумпирани отровним бомбонама злочиначке власти да се у 10 часова у уторак 28. децембра 2021. испред Народне скупштине придруже госпођи Тишми и захтевају јавну и званичну осуду геноцида извршеног против српског народа у НДХ и подизање спомен обележја српским жртвама.

Институт Арчибалд Рајс