На овај начин теоретичар медија, редитељ и професор београдског Факултета за медије и комуникације Станко Црнобрња коментарише „случај Данијел Смит“, инцидент који је последњих дана на ноге подигао, не само српску Твитер заједницу, већ и целу јавност.
Подсећања ради, испоставило се да је новинарка једног српског медија интервјуисала наводног стручњака за међународне односе и Западни Балкан, који се на Твитеру представљао под именом Данијел Смит, да би се на крају испоставило да се ради о непостојећој особи и такозваном тролу.
У специјалном рату против Србије тролови само један од алата
Према Црнобрњиним речима, троловање је само један од алата у специјалним ратовима.
„Пошто су алати настали у западном свету, они су имали и највише шанси да их усаврше и да припреме своју екипу. Идеолошки центар свих алата који се користе у специјалним ратовима је Велика Британија а видели сте да је и овај „Смит“ из Велике Британије. То треба да се зна, да све те идеолошке, концептуалне специјалне ратове осмишљавају врхунске британске службе. Они су центар осмишљавања употребе алата“, објашњава Црнобрња.
Тако се испоставља да је трол, како наш саговорник каже, само мали делић шире машинерије, система који се пушта у погон када је то потребно.
А да је потребно и то због тога да би се српски народ убедио у такозвану реалност прихватања независности Косова и Метохије говори и чињеница да је троловање у корист Приштине постало и те како масовно од половине децембра прошле године.
Вежбаоница за веће подухвате
Тролови су прво покушали да убеде Србе да су варвари зато што Божић славе 7. јануара, а не 25. децембра. Потом су доказивали да је прослава Светог Саве као школске славе неуставан чин. Штавише, како је један твитераш приметио, покушали су да докажу да Свети Сава уопште није био Србин, па да је „вршио геноцид“, затим да је измишљен у 19. веку, као и да је измишљен 1991. године…
Кулминација троловања у корист косовске независности била је интервју са „Данијелом Смитом“. Ту се већ није ишло заобилазним путевима, већ директно у главу, о чему чињеница да се у тобожњем интервјуу сугерише да „Вучић мора да схвати да признање независности Косова није ствар компромиса, већ признање реалности”.
Техника специјалног рата је као у правом рату, каже Црнобрња: прво се бомбардује терен (овај пут лажним вестима) тако да бомбардована страна не може да се креће. Тада на сцену ступају теренске трупе, у овом случају тролови. Нема никакве дилеме за чији рачун раде – наравно, за Приштину, додаје он.
„При томе, они имају организовану подршку, зна се ко је то. Управо сам рекао ко је идеолошки центар такве подршке. Они ту имају свој терен, где усавршавају технике употребе тих алата. У теорији, њима је уопште свеједно ко је друга страна. Они само хоће да те алате имају када се буду сукобили са својим највећим непријатељем. А ово је једна вежбаоница“, тврди Црнобрња.
Симулација јавног мнења
Кембриџов речник трола дефинише као некога ко намерно оставља намерно досадну или увредљиву поруку на Интернету, како би некога узнемирио, привукао пажњу или изазвао невољу, каже научни сарадник Института за европске студије Петар Милутиновић.
Према његовом мишљењу, у будућности ћемо сведочити све већем коришћењу тролова у политичке сврхе, поготово уз коришћење средстава јавног информисања са циљем да се наруши поверење и у политички процес, али и у политичке и медијске институције.
„Ви сада имате „фарме тролова“ – то је институционализована група интернет тролова која настоји да се меша у политичка мишљења и доношења одлука. Све владе широм света мање или више плаћају те „тастатура армије“ за ширење пропаганде, за нападање критичара. Врло често ти тролови или ботови малтретирају новинаре са јединим циљем – да наруше поверење у политички процес и медије“, каже он.
Тролови и ботови врше симулакрум изражавања јавног мнења грађана, додаје он.
„Као што се испоставило у случају Данијела Смита, довољно је да се представите као „експерт“ и да вам неко из медија поверује, да добијете на кредибилитету и онда гравитирате ка медијском пољу“, наводи Милутиновић.
Суштину троловања наш саговорник види у томе да грађани не могу да пронађу ниједну референтну тачку или тачку ослонца, односно ништа што би могло да послужи као нешто са чиме можете да поредите вести и да процењујете јесу ли оне истините или лажне. Циљ је међусобно отуђење грађана, стварања атмосфере страха и неповерења међу њима.
„Оно што смо научили из „случаја Данијел Смит“ јесте то да ће се наставити даље са још већом употребом дезинформација, лажи, превара, смицалица, све у политичке сврхе“, упозорава Милутиновић.
