Овако научни саветник Института за европске студије Александар Гајић коментарише захтев Србије да међународне мировне снаге на Косову и Метохији (Кфор) преузму безбедносну контролу на северу јужне српске покрајине.
Подсећамо, српски председник Александар Вучић на састанку са представницима Квинте затражио је да Кфор преузме бригу о свим безбедносним питањима на северу Косова и Метохије уместо тзв. косовске полиције.
Кфор не жели да види шта је проблем на КиМ
Кфор и даље номинално има надлежност на целој територији Косова и Метохије за одржавање реда, наводи наш саговорник. Међутим, Бриселске споразуме Кфор тумачи тако да прихвата јурисдикцију приштинске полиције на целој територији Косова и Метохије као неупитну, иако Приштина не поштује Бриселске споразуме, осим у случају када Кфор процени за сходно да реагује.
Иако приштинска полиција врши терор над српским становништвом, Кфор не сматра за сходно да тај део простора изузме из надлежности приштинске полиције, истиче Гајић.
„Проблем је што Кфор очигледно не жели да види шта је узрок проблема на северу, а то је терор који такозване косовске полицијске снаге врше над српским становништвом“, констатује он.
Са формалне стране посматрано, Србија може да упути захтев да Кфор преузме контролу безбедности на северу Косова и Метохије, тај предлог јасно образложи; међутим, шансе да такав захтев буде усвојен, с обзиром на досадашња искуства су веома мала, додаје он.
Ни Савет безбедности не може да помогне
Ситуацију не би могло да промени ни одржавање седнице Савета безбедности УН, коју је поводом ситуације на Косовцу и Метохији Србија затражила, сматра Гајић.
„С обзиром на однос снага између сталних чланица Савета безбедности и чињенице да САД, Велика Британија и Француска чврсто стоје на позицијама које су заузеле пре доста година, још пре агресије 1999, а које су 2008. признале независност Косова и сматрају да је та независност неупитна, не можемо очекивати да ће подржати извештај који ће усвојити српске захтеве“, каже он.
У Савету безбедности ће се велике силе поделити тако што ће Русија и Кина подржати Србију, док ће остале сталне чланице подржавати Куртијев режим и тако ће бити створена пат позиција, додаје Гајић.
Ипак, према његовом мишљењу, захтев да Кфор преузме контролу на северу шаље се зато да би се српским захтевима дала додатна тежина на седници највишег политичког тела Светске организације.
„Без обзира што је исход да Кфор неће преузети контролу на северу мање-више јасан, али жели се да се у Савету безбедности да се захтев формално постави да би то постојало као јасан аргумент без обзира што је и тамо пат позиција“, сматра Гајић.
Шта је стварна улога Кфора
Ако улога Кфора није да заштити становнике чија је безбедност на Косову и Метохији угрожена, поставља се питање шта је улога ове међународне војне формације? Гајић мисли да је улога Кфора да интервенише уколико се Срби побуне против албанског терора када постане неподношљив.
„У том случају Кфор ће то сматрати за противправне активности и да у некој мери одмени приштинске специјалце и полицију који спроводе репресивне мере. То смо већ видели приликом упада приштинских специјалаца у општине на северу Косова и Метохије. То отприлике њихова мисија – да у сваком смислу подржавају једну страну, односно оно што политичке елите држава које чине претежни састав Кфора одлучила – да Приштину третирају као самосталну, суверену државу, а да се на српске захтеве и интересе не обазиру и да у мањој или већој мери игноришу то што приштинска страна у преговарачким процесима не испуњава ни једну од обавеза коју је прихватила“, објашњава он.
И Кфор и Аљбин Курти су средства зависна од оних који контролишу простор Косова и Метохије, додаје Гајић.
„Курти има извесну самосталност у маневрисању и лични политички фанатизам, али не може се рећи да ради супротно вољи ментора косовске независности. У том смислу су он и Кфор на истом послу, само што Курти помало солира, а његов лични фанатизам даје посебан печат тој делатности. Понекад пређе границе дозвољеног, али му се, пошто је „на правој страни“, гледа кроз прсе; добије неке начелне, благе осуде или неки вид санкција. Али, то је нешто што га неће одвратити од онога што ради, а што подржавају они који му изрекну вербалну осуду или му уведу некакве санкције“, закључује он.
