СКРНАВЉЕЈЕ ТЕМЕЉА ЈЕДНОГ НАРОДА: Полугола певачица у Цркви Светог Николе

„Изашла сам са другарицама само да бих пила / хаљину коју сам обукла… / Срце ће ти искочити када ме будеш видео / Срце ће те издати, срце ће ти искочити”, пева Албана Азизи у православном Храму Светог Николе у Новом Брду. Полугола, наслоњена на стуб од црвенкастог камена у цркви, ослоњена на капител једном савијеном голом ногом, прича своју љубавну причу. Она је супротност девојкама у народним ношњама које је окружују док се слободно креће између остатака уништене и оскрнављене светиње. Смењују се кадрови два света, овог новобрдског и другог градског с белим стубовима и раскошним вилама. Албана Азизи завршава своју љубавну причу док је снима дрон и открива величину православног храма, његова три олтара и монументалне новобрдске тврђаве.

Рођена је у Берну у Швајцарској, студира стоматологију и музику на конзерваторијуму, видела је света, могла је снимати било где. Зашто се одлучила за Цркву Светог Николе? Целе ове године овај храм био је изложен различитим нападима. Противно свим и локалним и међународним законима, без дозволе Српске православне цркве и Срба, који чине већину у Новом Брду, албанске власти су новцем који је издвојила немачка амбасада из Приштине започеле радове на обнови црквеног комплекса. Кад су их окончали дошли су, у јуну, тадашњи премијер Рамуш Харадинај и амбасадор Кристијан Хелт и објавили да је реч о католичкој цркви. Стручна јавност и СПЦ су оштро реаговали, малтер се на нестручно окрпљеним зидовима није ни осушио, а у цркви су се појавили бискупи Ђерђ Дода и Зеф Гаши.

„Ми смо овде били пре религије”, закључио је бискуп Дода, присвајајући ову цркву, иако се недалеко одатле налази католичка црква коју је користило становништво средњовековног Новог Брда.

После католичких бискупа, крајем октобра, у цркву је стигла је обнажена певачица Албана Азизи. Има нечег чудног и поражавајућег у редоследу овогодишњег скрнављења цркве. Нико никога није питао може ли се, ту пред очима Срба, служити миса и може ли, без икакве дозволе, било ко снимати скаредне спотове у њиховој цркви? Немачки амбасадор, суочен с научним доказима, никада није одговорио на више пута поновљена питања „Политике” где је он заправо био, у православном или католичком храму? Ако се целој овогодишњој историји понижења на Новом Брду дода сурова прошлост некадашњег седишта српских митрополита, похаре под Турцима, претварање у џамију, рушење у земљотресу, истраживања у прошлом веку, пљачке и разношења остатака богатог наслеђа, Црква Светог Николе је осетљива тачка на којој се јасно виде и џелат и жртва. Ништа од свега реченог не мора бити јасно швајцарској држављанки Албани Азизи, само није могуће да у тој уређеној земљи није научила да затражи дозволу за снимање.

Сличан поступак, пре пет година, имала је и певачица Ера Истрефи у Храму Христа Спаса у центру Приштине. Полугола је плесала на тамној страни свога спота, док је лепу страну своје композиције оставила за неке друге зграде и просторе. Дугачак је списак свих који се залажу за рушење или промену намене цркве: универзитет, интелектуалци, студенти, политичари тврде да је реч о „Милошевићевом пројекту”, иако је позната ствар да је Милошевић био против изградње цркве. Шта год да се узме као оправдање на оваквим местима ломиће се судбина односа Срба и Албанаца.

Али остаје и даље кључно питање: због чега ове урбане, слободне и младе Албанке бирају цркву за своје наступе. Шта их привлачи тамо, како спајају своју модерност с објектима који се нападају као симболи туђег присуства и доминације? Нека врста награде свакако постоји. Тако, Радио-телевизија Косова емитује спот Албане Азизи у ударним терминима. Програм јавног сервиса кроз косовске порезе плаћају и косовски Срби, иако га готово и не гледају, али ко брине о томе, јер се нико и не пита кога спот вређа и чија је црква у којој се певачица налази.

Прво се водила кампања да је то албански храм који су преотели Срби, али изгледа да у то Католичка црква и Албанци нису сигурни. Да је албански храм, као што тврде, свакако би било неке реакције. За Српску православну цркву храм је, без обзира на стање у ком се налази, светиња. У његове темеље је положена повеља, а у православљу нема десакрализације: једном саграђена црква, заувек остаје црква. Нова косовска администрација сматра да су Срби нестали јер је иза етничког чишћења 1999. остао празан простор, а на њему споменици од средњег века до НАТО бомбардовања. Према том наслеђу она се односи као да су Срби неки давно нестали народ, као, на пример, Римљани. С Новим Брдом и Црквом Светог Николе је нешто другачије, јер се српска имања наслањају на зидине овог храма и комплекса, живе ту уз њега. Њихово понижење је највеће, а подизање прага тог понижења не престаје већ двадесет година. Једини начин отпора је безусловно трпљење.