Остало је нешто дуже од месец дана до примене новог система регистрације улазака у и излазака из ЕУ, а како се време приближава све је више питања која се намећу када је реч о заштити података које ћемо остављати на граничним прелазима или аеродромима.
Улаз-излаз систем – ЕЕС („Exit Entry“) у Европску унију ступиће на снагу 10. новембра за држављане око 60 држава, укључујући и земље Западног Балкана. Подразумева најпре пријаву пре сваког поласка на пут у ЕУ, путем онлајн формулара или мобилне апликације тако што се унесу основни подаци – име, презиме, датум рођења, број пасоша, време и место уласка и време и место изласка из ЕУ, и евентуалне податке о забрани путовања, учешћу у ратовима и слично.
Да нема места паници у новом систему путовања за РТ Балкан тврди Зоран Живковић, председник Друштва за информациону безбедност Србије и стручњак за савремене ИКТ системе и информациону сигурност, који каже да се неке од најављених мера већ деценијама примењују приликом уласка у САД, арапске земље, државе Далеког истока…
„Две деценије се узимају биометријски подаци и то је начин на који једна држава покушава да регулише улазак у своју земљу, штити се и има право да постави услове под којим може да се уђе. Суштински, уколико је то по закону, а у овом случају јесте, јер се већ седам, осам година усаглашавају детаљи у оквиру ЕУ, веома се водило рачуна о заштити приватности сваког појединачног путника који долази у ЕУ, начини да његови подаци не постану јавни, не буду украдени и злоупотребљени“, истиче Живковић.
Кључна промена
Други корак, после пријаве пута, до уласка у ЕУ је на самој граници, где се показује пасош а службеници врше проверу података и, уколико је све у реду, путник може да уђе на територију ЕУ. Подаци остају у систему за наредна путовања и више неће бити узимани, већ само проверавани.
Приликом првог уласка у ЕУ од ступања на снагу овог система следи кључна промена – скенирање зеница ока и отисак четири прста десне руке.
За овакве захтеве, истиче наш саговорник, обезбеђене су супер брзе камере високе резолуције у које је довољно само једном да се погледа, што може да замени ударање печата цариника.
Зашто понављати процедуру са биометријским подацима коју смо радили приликом израде пасоша у Србији, јер од 2008. путна документи садрже поменуте ставке?
Наш саговорник тврди да ове мере нису расне природе, нити има двоструких аршина, већ се уводи стандард за све који улазе у ЕУ, у циљу спречавања бројних злоупотреба, пре свега људи који се баве криминалом, трафикингом, или који желе илегално да уђу у одређено земљу.
„Иако се ти подаци чувају у Србији, европски систем није био подржан да очита, упореди и потврде те податке, па је сада осмишљено да их узме и чува у заштићеним националним серверима о уласцима и изласцима. Немогуће је направити тако ефикасан централизован систем да се са једног сервера омогући контрола протока милиона људи који свакодневно улазе и излазе у ЕУ“, подвлачи наш саговорник.
Говорећи о могућој злоупотреби података, Живковић каже да није немогуће уколико база података доспе у погрешне руке, али да се то не очекује осим у сврху провере од стране државних агенција.
Коначан корак – добијање дозволе
Коначан корак до уласка у ЕУ је систем за ауторизацију путовања, када ће путник морати да сачека и потврду да ли му је дозвољен у улазак.
ЕЕС је део система контроле граница који ће бити финализован на лето следеће године, када би требало да почне са радом ЕТИАС – нови систем издавања дозвола за улазак у ЕУ.
Ради се о дозволи за пут која се тражи преко интернета пре путовања, која важи три године или до истека пасоша. Цена јој је 7 евра.
Процедура којом се захтева дозвола трајаће свега неколико минута, уколико не постоје законске препреке за то (расписана потерница, забрана уласка у ЕУ и слично). У том случају процедура може да траје и до 30 дана, у зависности од тога да ли је потребно да се доставе додатна документа или службеници желе да разговарају са путником.
Геополитички контекст одлуке
Успостављањем ЕЕС/ЕТИАС система ЕУ жели да успостави контролу миграција и коначно добије тачне податке ко улази у ЕУ и колико дуго остаје у њој, али и да убрза прелазак границе скраћењем процедура.
„Питање мотива зашто је донета одлука о оваквом систему контроле граница уско је везана за шири геополитички контекст у коме данас живимо“, каже за РТ Балкан стручњак за информациону безбедност Милош Јовановић.
Истиче да треба апсолутно направити и везу са мигрантском кризом која тресе Европу и идејом одбране граница ЕУ и шенгенског подручја, што се највише односи на Немачку која има озбиљне проблеме са мигрантима.
Ако се овоме дода и рат у појасу Газе у контексту муслиманског фактора, додаје наш саговорник, безбедносни аспект је изузетно изражен и отвара нове претње.
„У Европи живи велики број муслиманског становништва који се саосећа са свим дешавањима на Блиском истоку, тако да је централизација података кључни апсект успостављања оваквог система ради ефикасније одбране спољних граница ЕУ“, наглашава Јовановић.
Безбедност података највећи изазов
Наш саговорник истиче да технолошки развој не може и не треба да се спутава, подаци свакако морају да се размењују али и да је питање безбедности личних података веома важно.
„Највећи изазов овог система је да се осигура безбедна размена података како не би било злоупотребе. Нисам сигуран да ми више имамо могућност да сачувамо све те податке унутар наше земље“, оцењује Јовановић и додаје да верује да ће чување података бити централизовано и да је то заправо сврха система.
„Централизација података је кључни апсект успостављања оваквог система ради ефикасније одбране спољних граница ЕУ“, тврди Јовановић.
Иако српски пасош садржи бројне биометријске податке који могу да се виде једноставним очитавањем на граничним прелазима и аеродромима, овде се ипак ради о о централизацији приступа на нивоу целе Европске уније.
Хрвати већ путују без пасоша
Што се тиче техничке стране, поставља питање могућности да се та одлука спроведе на нивоу целе ЕУ.
„Опрема за очитавање биометријских података је већ постављена на неким прелазима унутра Европске уније, ако је веровати печатирање пасоша биће елегантно прескочено скенирањем ириса, односно зенице ока“, каже Јовановић и указује да је Хрватска прва земља у ЕУ која је омогућила да њихови држављани путују без пасоша у торби, довољно је да имају мобилни телефон.
Наиме, развијена је апликација која дозвољава да се пасош који већ садржи биометријске податке складишти у апликацији и довољно је само показати на прелазима унутар ЕУ.
Залаже се да се путовања поједноставе у смислу формалних процедура али на начин да истовремено буде осигурана безбедност података и физичка безбедност путника.
Пао систем
Сигурно да не постоји путник који бар на кратко није доживео чувено „пао систем“, било на копненим граничним прелазима или на аеродрому.
Још је свеже сећање на недавни колапс назван „највећим технолошким прекидом у историји“, који је захватио читав свет због само једног ажурирања оперативног система.
Не постоји ниједан апсолутно безбедни систем, каже Јовановић, али да је битно да не дође до цурења ових података услед неког хакерског напада на систем.
Јовановић упозорава да велики број опасности по будући систем. Један од њих може да буде недоступност информационих система у одређеном временском периоду.
„Треба увек имати у виду да интернет функционише као мрежа линкова, односно испреплетаних каблова широм континента, укључујући мора. Ако дође до неке деструкције, или геополитичког потреса, ратних дејстава, можда Север и Југ неће моћи да комуницирају“, упозорава на могуће опасности наш саговорник и закључује да је одлука ЕУ о контроли система граница оправдана, али да је реализација упитна.