Скандалозно питање немачког новинара Зеленском у Београду: Како да убијемо што више Руса

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Заједничку конференцију за новинаре председника Србије Александра Вучића и Владимира Зеленског обележило је скандалозно питање немачког новинара Михаела Мартенса. Он је, обраћајући се Зеленском, упитао: “Шта ми Европљани можемо конкретно да урадимо да помогнемо вама да убијете висе руских војника?”.

Интересовало га је и да ли су Вучић и Зеленски разговарали о сарадњи у области одбране.

На питање новинара “Франкфуртер алгемајне цајтунга” прво је одговорио председник Србије.

“Ми нисмо данас разговарали о војној сарадњи. Шта ће бити када се рат заврши, то је друга ствар. А што се тиче убијања — ја се надам да ће убијање да престане”, одговори је Вучић.

Зеленски је рекао да је Украјини потребан новац.

“Потребно нам је још новца како би наша наменска индустрија могла да производи дупло више него што производи данас. А то су огромне своте новца, реч је о милијардама”, казао је Зеленски.

Он је рекао да је Украјина захвална ЕУ на сваком од 21 пакета санкција, али и додао да сматра да то није довољно.

Од „Олује“ до Сребренице: Какaв је став Украјине

Став Украјине, када је реч о Сребреници и хрватској злочиначкој акцији „Олуја“, није био благонаклон ни према Србији, за разлику од историјске потврде руског пријатељства.

Зеленски је тако прошле године 5. августа срдачно „честитао Хрватској Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља“.

„Украјинци, више него било ко други, разумеју значај суверенитета, територијалног интегритета и мира“, рекао је Зеленски у данима када су Срби сећали страдалих и избегличких колона прогнаних Срба у “ Олуји „. Том приликом, међутим, није поменуо 220.000 протераних крајишких Срба, као ни 1.904 погинула и нестала Србина.

Такође, Украјина је била међу првим држама које су признале Хрватску, а током ратова јој је помагала и војно, упркос ембаргу УН .

Подршка Украјине, за разлику од Русије, изостала је и данима када се Србија у Уједињеним нацијама борила против тога да се Србима утисне жиг „геноцидног народа“. Украјина је гласала „за“ усвајање немачке Резолуције о Сребреници док је Русија била против.

Своје историјско пријатељство Москва је потврдила и стављајући вето на резолуцију о Сребреници 2015. А у знак захвалност због подршке у УН, председник Србије је 2024. после седнице УН о Резолуцији, одликовао сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Василија Небензју.