Када је председник Бајден ступио на дужност његова администрација је идентификовала дуготрајно нестабилни Западни Балкан као једно од одговорности Европе, а званичници су сматрали да Србија, највећа земља региона, „остаје тврдоглаво у руској орбити“, наводи се у уводнику.
Како лист, по већ изанђалој матрици истиче, били су забринути да уколико би насиље опет избило у том региону, Русија би скоро сигурно подржала своју “клијентелистичку државу”, а све ове бриге су постале “још акутније” након догађаја у Украјини.
Затим су се уредници Вашингтон поста, иако живе у држави ко ја Трампу забрањује и учешће на изборима, усудили да одређују ко је какав лидер:
“Бајденова политика била је да прихвати ауторитарног српског председника Александра Вучића у покушају да одвоји његову земљу од Русије. Та политика све више делује као фијаско”, констатује “Вашингтон пост”.
Затим откривају шта их је највише заболело. Лист подсећа на догађаје у последње две недеље након избора 17. децембра и на протесте српске опозиције, али и указује да су Вучић и премијерка Ана Брнбаић изнели тврдњу да су демонстранти покушали да свргну владу – “и имплицитно за то оптужили Запад”.
Вучић је, како наводе, прибегао “конспиролошкој реторици” и истакао да су српске обавештајне службе знале да опозиција планира побуну, а наговестио је да су стране службе, “мада не нужно умешане, у почетку одбациле његова незванична упозорења на немире и да су славиле дестабилизацију Србије”:
“Захвалио је и “оним странм службама” које су га не само чуле, већ и доставиле додатне обавештајне податке, помогавши институцијама Србије да преброде најгоре.”
Вашингтон пост подсећа и да је Брнабићева захвалила руској служби безбедности што је проследила обавештајне податке који су потврдили да опозиција у Београду спрема протесте сличне Мајдану како би преузела власт револуционарним методама, као и да је руски амбасадор у Србији рекао да му је председник Србије пренео да располаже “непобитним информацијама” да је Запад подстакао протесте.
“Вучић, један од најспретнијих политичара на Балкану, свакако је задовољан собом. Русија је моћан талисман у српској политици, а Вучић је то годинама добро користио. Многи Срби осећају блискост са православном браћом и гледају у Москву као у великог моћног заштитника, посебно након НАТО бомбардовања Београда 1999.године. Подстичући одбојност према Западу коме се наводно не може веровати и стајући на страну Москве, Вучић бележи поене код већине становништва у земљи док своје демократске противнике приказује као оруђе страних интереса”, примећује Вашингтон пост.
Незванично, међутим, како каже лист не откривајући како то уопште знају, Вучић је више пута уверавао западне саговорнике да даје све од себе да своју земљу уведе у ЕУ и да остаје њихов поуздан партнер.
“Бајденова администрација је своју помирљиву политику заснивала на провери Вучићевих незваничних уверавања. Иако су се у неколико опасних криза на Косову видели српски прсти, Сједињене Државе су избегавале да свале превише кривица на било коју од страна и радије су позивале на смиреност. На жалост, српски моћник им је услугу узвратио тиме што је наставио да балансира. Упорно одбија да се прикључи западним санкцијама против Русије, мада је умирио Запад тиме што је дозволио да српско оружје иде у Украјину преко посредника. С времена на време, Србију је још више приближио Русији”, тврди се у уводнику уз подсећање да је Србија чак 2022. кад је рат у Украјини већ трајао потписала споразум о координацији спољне политике са Русијом.
У тексту се даље наводи и да недавни протести опозиције нису стварали опасност од државног удара, а да су опозициони лидери чак тврдили да су фудбалски навијачи били главни провокатори нереда што је полицији дало изговор да предузме насилне мере.
“Али чак и да провокације нису биле организоване, мала група није представљала опасност да може преузети власт. Што се тиче тога да је Запад поздравио протесте, та тврдња је такође неоправдана. Бајденова администрација је дипломатски реаговала, једва поменувши тврдње о изборној манипулацији”, примећује се у уводнику.
Како додају, иза затворених врата Вучић је вероватно поново уверавао западне лидере да је и даље на њиховој страни (као да су и сами уредници били иза затворених врата) – “али све је то представе ради”.
“Али с обзиром на то колико је резултата донела помирљива политика, Бајденова администрација треба да се запита није ли време да се покуша нешто ново”, закључују уводничари Вашингтон поста.
