СЈЕЋАЊЕ НА МАЈОРА ТЕПИЋА: Хероји никад не умиру!

Данас се навршава 28 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, спријечио је да складиште падне у руке Збору народне гаде (зенге) жртвујући себе. Магацин је дигао у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.

Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

Мирковић је из оклопног возила без предаха бранио магацин. Живот је изгубио тек пошто су Хрвати његов БВП погодили „зољом“. Хрвати су после предаје касарне, стријељани комадира страже са Бедемика, старијег водника Ранка Стевановића.

„Једном људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу, ако јој буде тешко“, у посљедњем писму мајор Милан Тепић.

Без Тепићеве жртве муниција би била окренута ка српском народу

Наоружање и муниција у складишту у Беденику код Бјеловара било би окренуто ка српском народу да 29. септембра 1991. за бригу о њему, готово случајно, није био задужен мајор Милан Тепић. Овај магацин није био његово радно место, већ су се официри из Команде смењивали у њему на сваких десетак дана.

„Лезите у ровове око магацина и не излазите. То је наређење! Ја знам шта ћу да урадим“, рекао је Тепић пред десетак голобрадих војника, колико их је бранило магацин. Хрвати су с више страна увелико надирали у круг складишта. Било је само питање минута када ће пасти и браниоци и оружје које су чували.

Војници су послушали свог команданта. Заузели су места у шупљинама бедема којима је магацин био опасан. За то време, мајор је закорачио у минирано складиште и пришао акумулатору. Који тренутак касније све је нестало у диму експлозије.

У магацину је било много убојних средстава, око 170 тона противтенковске муниције и мина. Све је било смјештено у пет-шест хангара. Тепић је у ваздух дигао један од њих. Да су сви отишли у ваздух, нестало би пола Бјеловара.

Постухмно одликовани

Предсједништво СФРЈ је крајем 1991. године прогласило мајора Милана Тепића народним херојем, посљедњим и јединим у протеклом рату. Орденом за заслуге у области одбране и безбједности првог степена одликован је постхумно војник Стојадин Мирковић.

Његово име данас носе улице и касарне у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске је установила посебан Орден за заслуге у рату.

За злочине над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем је саставу у то вријеме формално правно била и Хрватска, још нико није осуђен.