СЈЕЋАЊЕ: Годишњица убиства краља Александра I Карађорђевића

Југословенски краљ Александар Први Карађорђевић убијен је на данашњи дан 1934. године у атентату у Марсеју приликом државне посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке.

Име атентатора је познато – био је то Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, али је остало нерасвијетљено ко је заиста стајао иза атентата на краља Александра, који је био стуб јединствене државе Јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе.

Краљ Александар убијен је заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом који га је дочекао у Марсеју и возио се с њиме у аутомобилу.

На пут у Француску југословенски владар путовао је од Београда до Косовске Митровице возом, затим аутомобилом преко Цетиња, гдје је посјетио кућу у којој је рођен, да би у Марсеј отпутовао разарачем Југословенске краљевске морнарице „Дубровник“.

У Марсеју му је приређен величанствен дочек, о чему свједоче и сачувани филмски материјали из тог времена.

Када је аутомобил краља Александра стигао на трг испред палате Берзе око 16.20 часова, атентатор је искочио из гомиле са букетом цвијећа и на француском језику узвикнуо  „Живио краљ!“, а затим пришао аутомобилу, одбацио цвијеће и испалио у краља више хитаца из револвера.

Краљ Александар је преминуо, не долазећи свијести неколико минута послије 17.00 часова, а умро је и министар Луј Барту, који је у атентату био погођен у десну надлактицу. Француски генерал Жорж, иако погођен са више хитаца, преживио је напад.

Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, оборио је атентатора сабљом на земљу, али је он, и док је падао, наставио да пуца на све око себе, а заустављен је тек након што су два полицијаца испалила неколико хитаца у њега.

Атентатор је пребачен у канцеларију марсељске службе безбједности, гдје је и умро.

Ковчег са тијелом убијеног краља Александра пребачен је истим бродом којим је краљ и допутовао у Француску, али овог пута до Сплита, одакле је специјалним возом  преко Загреба, транспортован у Београд.

Краљ Александар сахрањен је 18. октобра на Опленцу у задужбини свог оца Петра Првог Карађорђевића.

Када је ријеч о томе ко је стајао иза атентата, многи историчари сматрају да су то биле тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка – Италија, Њемачка, Мађарска, док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО.

Тагови: Александар Први Карађорђевић, Атентат, Краљ