
Getty © Stock foto/Westend61
Стране директне инвестиције у Србији у прва четири месеца ове године износиле су 600 милиона евра и биле су за више од 40 одсто ниже него у истом периоду прошле, када је забележен прилив од 1,07 милијарди евра. У истом периоду је за скоро три четвртине смањен и одлив девиза из земље по основу инвестиција резидената Србије у иностранство, са 870 на 240 милиона евра, показују подаци публикације Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Иако је евидентиран пад директних улагања из иностранства, нето прилив је био позитиван и износио је скоро 360 милиона евра. За толико су инвестиције у земљу биле веће од улагања из наше земље у иностранство, пише „Бизнис“.
Ипак, пад директних страних улагања је забрињавајућ, а на то су утицали бројни фактори – раст трошкова пословања у Србији, стагнација у ЕУ, али и политичка нестабилност, оценили су аутори „Кварталног монитора“.
„Процењујемо да се стране директне инвестиције неће вратити на нивое из претходних десетак година“, наводе аналитичари у овој публикацији коју издаје Фондација за развој економске науке (ФРЕН), истичући да са друге стране и даље не долази до повећања домаћих приватних инвестиција.
Уредник „Кварталног монитора“ и професор Економског факултета Милојко Арсић указао је да се уз пад прилива СДИ догађа и повећани одлив капитала из Србије који је у првом кварталу износио 866 милиона евра, уз смањење трговинских кредита и повлачење портфолио инвестиција.
Последњи подаци који су објављени у публикацији МАТ показују да су за четири месеца ове године стране компаније одлучиле да већи део добити извуку из Србије кроз дивиденде, уместо да је задрже и реинвестирају, што указује на опрез инвеститора, потребу матичних компанија за ликвидношћу на глобалном нивоу или на циклично повлачење профита након успешних пословних година.
Одливи страних компанија по основу дохотка од директних инвестиција износили су од јануара до априла 1,35 милијарде евра, за 12 одсто више него у истом периоду годину раније. Нарочито су у овом периоду порасли одливи по основу дивиденди који су скочили за скоро 60 одсто, на скоро 800 милиона евра.
Око трећина износа се односи на одлив по основу реинвестиране добити, док око 130 милиона евра отпада на камате.
Подаци Народне банке Србије (НБС) о земљи порекла директних страних инвестиција у првом кварталу показују да инвеститори из Европске уније остају доминантни, док су се супротно ранијим годинама инвеститори из Кине окренули деинвестирању. Према тим подацима, прилив страних директних инвестиција у Србији у прва три месеца ове године износио је 384 милиона евра, док су у исто време фирме и резиденти Србије у иностранство инвестирали скоро половину тог износа – 174 милиона евра.
Нето прилив директних улагања, односно разлика између онога што су странци уложили у нашој земљи и онога што су у иностранству инвестирали наши резиденти, тако је у овом периоду износио 209 милиона евра.
Најбројније инвестиције стигле су из Европе и то у износу од 565 милиона евра, а то је подручје где је отишло и гро улагања из Србије – 160 милиона евра.
Земље Европске уније инвестирале су 425 милиона евра, од чега се за више од половине, односно скоро 230 милиона евра, као земља порекла наводи Холандија.
Већи одлив инвестиција забележен је из Немачке у износу од 28 милиона евра и Аустрије од 22 милиона евра. Међутим, највећи одлив инвестиција у периоду од јануара до априла бележи се из Кине у износу од 234 милиона евра. Иако је могуће да је реч о тренутном резултату, подаци за прошлу годину први пут показују промену дугогодишњег тренда када је забележен одлив од додуше скромних 2,5 милиона евра.
Аутори „Кварталног монитора“ упозоравају да би тренд пада страних директних инвестиција могао у средњем року да представља једно од кључних ограничења даљег привредног раста, имајући у виду да су стране инвестиције годинама биле важан извор развоја Србије.
„Бизнис“ подсећа да је Влада Србије недавно усвојила Акциони план за спровођење Стратегије индустријске политике за период 2026-2027 којим држава у области инвестиција рачуна на снажније активирање домаћег капитала, имајући у виду пад прилива страних директних инвестиција током 2025. године.
„Инвестиције су у периоду 2015-2024. године биле кључни покретач привредног раста. У 2025. години дошло је до смањења прилива СДИ, па ће у наредном периоду од великог значаја бити активирање домаћих улагања„, наводи се у акционом плану.
Документ предвиђа да највећи део средстава буде намењен управо за подстицање инвестиција, за које је предвиђено више од 23 милијарде динара у 2026. и 24,5 милијарди динара у 2027. години.