Овако дипломата у пензији др Зоран Миливојевић гледа на саопштење бриселске спољнополитичке службе у којем се Београду и Приштини поручује да ће „обе стране бити сматране одговорним за било какву ескалацију која би довела до повећања тензија и могућег насиља у региону“.

Према његовим речима, понавља се пракса реаговања западних центара моћи када је у питању ситуација везана за Косово и Метохију, где се Београд, по правилу, прозива на исти начин као и друга страна, иако ничим није допринео ескалацији нити је на било који начин учествовао у ситуацијама које могу да доведу у питање стабилност и безбедност у региону или на Косову и Метохији.

Интересантно је, додаје Миливојевић, да овакве поруке из Европске уније стижу у предвечерје сусрета у Бриселу где ће 18. августа, на позив високог представника за спољну политику Жозепа Бореља, разговарати председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти. То је, сматра искусни дипломата, јасан сигнал шта се у Бриселу може очекивати.

„Оно што се може очекивати је да ће изостати одлучујући притисак на приштинску страну, односно на Куртија и да ће Србија бити и овом приликом суочена са притисцима и покушајима намештања решења. То је већ уобичајена стратегија не само Брисела, него и Вашингтона, само се то сада диже на један виши ниво и добија на динамици и замаху из простог разлога што тема и Косова и Метохије и региона добија на значају у оквиру глобалних конфронтација руско-украјинског сукоба и специфичних интереса Запада за овај регион и за решавање такозваних незавршених послова, а у које спадају косовско питање и Босна и Херцеговина“, оцењује Миливојевић.

На питање, колико овакви сигнали који долазе из ЕУ дају Београду ветар у леђа да покуша да се косовско питање врати у надлежност Уједињених нација и да ли је тако нешто уопште могуће, наш саговорник каже да подршка приштинској страни и Куртијевој политици произилази из чињенице да су Запад, Аљбин Курти и Приштина на истим позицијама и да имају исти циљ – потврду косовске независности.

Како каже, притисак у том правцу је константа, међутим, сасвим је извесно да уколико не буде напретка у дијалогу Београда и Приштине, он постаје обесмишљен.

„Видећемо шта ће бити 18. августа, али ако и ту не буде напретка онда се поставља питање да ли он у будућности има смисла, јер је сасвим очигледно да Европска унија није у стању да одговори задатку као посредник у дијалогу, као обавезујућа страна у, на пример, примени нечега што је раније било договорено и постигнуто када је реч о Бриселском споразум. Ако ЕУ то није у могућности онда је природно да се дијалог врати тамо где му је место, односно да се целина косовског питања врати у надлежност Уједињених нација и Савета безбедности, да се примени међународно право и Резолуција 1244“, сматра Миливојевић.

То је, уверен је саговорник Спутњика, једини начин да се гарантује мир и стабилност на овим просторима.

Премијерка Србије Ана Брнабић оценила је саопштење Европске службе за спољне послове као „неслану шалу“.

„Пуних 175 дана Курти провоцира оружани конфликт са Србима. И то у години која ће остати упамћена као година у којој је истим тим Србима на КиМ одузео најосновнија људска права – забранивши им да гласају. Осим бескорисне писане изјаве, ЕУ није учинила баш ништа овим поводом“, написала је Брнабић на Твитеру.