СЕРИЈА ТЕШКИХ УДЕСА НА ПУТЕВИМА СРБИЈЕ: Двеста на сат и преко „пуне“!

Најризичнији путеви су они на којима возач не поштује прописе. Људски фактор је пресудан, а ми смо ту да све приметимо. Камера бележи прекршаје и нема опраштања никоме. Ни онима што претичу колону аутомобила, некада дугу и километар, нити онима који возе брже него што је дозвољено или полицији аблендују да им ослободе пут.

Овако, за “Новости”, говори Бојан Марковић, који са колегама у црном “аудију” пресретачу МУП чува ред на српским путевима. У патроли са полицијом на Ибарској магистрали и делу ауто-пута Београд – Ниш, у јеку стравичних удеса који данима за последицу имају десетине мртвих и повређених, “Новости” су се увериле да бахато понашање и домаћих и страних возача представља главну опасност на друму! Међутим, када их полицијски пресретач сними, а потом преко табле обавести да успоре и да се зауставе – изговора имају напретек.

– Шармирање не успева, а сва оправдања и лажи падају у воду када им покажемо снимак прекршаја који су управо направили – прича Марковић док клизимо низ ауто-пут Београд – Ниш. – Брисање фајла не долази у обзир, а база података чува све!

Из колоне возила која излазе из града с времена на време неко се издвоји бржом вожњом. Оку саобраћајаца из пресретача ништа не промиче. Док разговарамо са полицајцима, једна “шкода” убрзава и камера се усмерава ка њој. Снимак показује – 130 километара на час, а ограничење је 80. “Ауди” прати возача и убрзо га обавештава да се заустави.

– После 200 метара извлачи се просечна брзина – објашњава Иван Ђурђевић, за воланом пресретача. – Сада се обавезно ради и алко-тест. Док то није морало, сви су ишли ауто-путем, ако попију чашицу више и хоће да избегну полицију.

Његове колеге у међувремену пишу казну возачу “шкоде”. Кажу, није се бунио. Није их ни приметио. Од првог “пасата” с којим су пресретачи кренули 2008. године до данас, на путевима их углавном препознају, па додатно успоре. Међутим, полиција на ауто-путевима срела се и са филмским сценама.

– Једном смо снимили како отпада точак аутомобилу испред нас, или како пада стена на Ибарској, величине веш-машине – присећа се Марковић. – А и за воланом смо затицали разне људе. Замислите да је код Врања човек претицао колону дугу километар, дакле, све време је возио у левој траци и то брзином од 200 километара на сат.

Јурили су и за “ламборгинијем”, “фераријем”, а још се сећају БМВ-а који је код Новог Сада возио 320 на сат! Док се говоре о тим потерама, примећују одједном аутомобил немачких таблица како јури низ ауто-пут. Испоставља се да је реч о турском држављанину.

– Он плаћа мандатну казну – објашњава Драган Топаловић, најмлађи у екипи из пресретача након што је објаснио бахатом младићу за воланом да је направио прекршај. – Срећом, говори енглески, али и када то није случај, споразумевамо се како знамо и умемо.

Туристичка сезона је у току, па је и посла много више и увек су у покрету. Удеси се дешавају свакодневно, а у саобраћају је довољан и тренутак непажње да се догоди трагедија.

– Некада је за одлуку потребна секунда, а свака грешка скупо кошта – подсећа Бојан Марковић. – У гужвама возачи губе стрпљење. Забораве да увек морају да се прилагоде путу. А немају свест да при брзини од 200 километара на сат само привидно имају контролу. На ауто-путевима ми смо једини представници закона, а можемо да стигнемо и најбрже аутомобиле!

ВЕЖИТЕ СЕ, ПОЈАСЕВИ СПАСАВАЈУ ЖИВОТ!

Начелник Управе саобраћајне полиције Владимир Ребић, поводом све чешћих и трагичнијих саобраћајних несрећа које су се догодиле у последњих недељу дана, подсећа да сигурносни појас може да сачува живот путника. Иако је дуго пропис о обавезном коришћењу био мртво слово на папиру, од 2001. уследиле су контроле, а од овог августа пооштрена је провера и оних на задњим седиштима.

– Имали смо период од тридесет година, откад је донет Закон о безбедности саобраћаја 1982, по коме у Србији јесте прописано да сви путници користе сигурносни појас, да годинама то правило буде у запећку – објашњава Ребић. – Тек од 2001. кренули смо са појачаном контролом возача и путника на предњем седишту. У овом тренутку ниво коришћења је негде око 70 процената.

Начелник подсећа на чињеницу да се људи много више везују појасом у Београду и већим градовима, јер ту има и више саобраћајне полиције.

– На подручју мањих места људи мање користе појасеве све под претпоставком – ту сам, брзо излазим, неће мене, и онда немају навику да се везују. Када изађу на магистрални пут, дешавају се незгоде и они гину.

Иначе, само током прошле седмице 7.000 возача и путника кажњено је јер нису користили сигурносни појас.

У трагедијама на српским путевима у последњих седам дана погинуло је троје деце. Закон штити најмлађе тако што предвиђа да их родитељи обавезно сместе у посебна седишта.

– Безбедносне корпе су сада обавезне за децу до три године – каже начелник Ребић. – Закон у овом тренутку не регулише на који начин ће дете бити везано од треће до 14. године, до када се сматра дететом.

БРОЈ ТРАГЕДИЈА СЕ МОЖЕ СМАЊИТИ

* Стручњаци кажу да се трагедије могу смањити коришћењем појасева и то, на предњем седишту за 50 одсто, а на задњем чак до 75 процената.

* У овом тренутку појас на предњем седишту користи 70 одсто људи, а на задњем тек од 3 до 4.

Овај возач претерао је са алкохолним пићем

ХЕРОЈИ ИЗ СЕНКЕ

У акцијама које су познате широј јавности, као што је спасавање девојчице Маше Пренковић из руку француских отмичара и хватање групе Румуна који су варали грађане на путевима, “пресретачи” су одиграли главне улоге.

– Први смо приметили Румуне који су нудили злато, а онда и отимали новац – прича Марковић. – Наш колега је успео да стигне до девојчице коју су отели из наручја мајке. Прво смо имали погрешну дојаву о таблицама. Срећом, стигао је до тог аутомобила, да је само пет секунди закаснио, ко зна шта би било са дететом, где би је бацили и да ли бисмо је онда пронашли.

Тагови: Несрећа, Путеви, Саобраћај