Селаковић: На Косову и Метохији се подједнако пуца на људе и иконе, а казне нема

„Косово и Метохија је место где се без икакве одговорности и санкција, подједнако пуца и на људе и на иконе. Тамо се пљачкају и куће и цркве наших људи и у деценијском континуитету траје иредентистичко-сепаратистичка албанска политика, која за циљ има протеривања живих, али и мртвих“, рекао је у интервјуу за Новости Никола Селаковић, министар културе Владе Србије.

Вуков сабор је право место на коме би требало говорити о неговању српског језика и нашег матичног писма, сматра Селаковић, који је управо у својој беседи на затварању ове наше најстарије културне манифестације најавио три мере за заштиту ћирилце.

То су: набавка двоазбучних тастатура за јавне установе, државне органе, предузећа у којима држава има удео; предност за ћириличка издања при откупу књига за националне библиотеке; расписивање конкурса намењеног младим дизајнерима за нове ћириличке фонтове.

– Најавио сам само неке од читавог низа мера које намеравамо да спроводимо у сарадњи са Саветом за српски језик и очување ћирилице и Одбором за стандардизацију српског језика – истиче Селаковић, подсећајући да су пре три године и Србија и РС донеле истоветан закон о употреби српског језика у јавном простору, о заштити и очувању ћирилице.

– Тај закон је темељ онога што ћемо наставити сукцесивно да спроводимо. Набавка двоазбучних тастатура је изазвала буру, уз манипулације у јавности, са аргументима да свако технички писмен на рачунару већ може да подеси српски језик и ћирилицу. Али, то нису тастатуре са ћириличким словима, већ латиничним, где притискате w да бисте откуцали „њ“.

Да ли ће на конкурсима министарства за јавне библиотеке бити откупљивана искључиво ћириличка издања?

– Управо тако. Разлог је веома јасан, уз закон који је донела држава, та одлука се темељи и на њеном легитимном интересу да се бори за равноправност матичног писма, а то је српска ћирилица. Досадашња озбиљна испитивања су показали да ћирилица губи битку са латиницом. Ако ми као држава не станемо у њену одбрану и афирмацију, ко ће? Према анализама претходних неколико година, на конкурсима за откуп повећавао се број латиничких издања. И на Сајму књига видљиво је да је заступљеност ћирилице све мања и мања.

Који је ваш одговор на примедбе које су већ ставили издавачи?

– Они који су изразили негодовање, рекли су да је тржиште то које диктира тражњу. Дозволићете онда да је држава која годишње потроши близу 100 милиона динара на откуп књига легитиман учесник на том тржишту, и да жели да купи ћириличка издања. Али, ако је некоме од интереса властите државе, која је и матична држава српског језика, ближе и драже тржиште неке суседне земље, у којој српски језик неретко не сме ни да се назове својим именом, у којој ћириличка табла на некој јавној згради не може да преживи ни 24 сата да не буде разбијена, у којој се нашим сународницима забрањује чак и да на надгробним споменицима имена и презимена предака исписују ћирилицом, онда је то проблем који неко има сам са собом.

Србија је матична држава и српске културе, која постоји и ван њених граница. Шта су у том смислу приоритети министарства?

– То ће бити израда једног темељног документа националне стратегије, јер неке јавне политике не би требало спроводити стихијски. Област културе је најживља и најјача наша спона са прецима, и она коју правимо са будућим поколењима. Ту не мислим само на држављане Србије, већ и на припаднике српског народа у региону и у дијаспори. Када погледате само бројност нашег народа ван граница земље, схватићете колико представљају значајан елемент у животу српске културе, неговању традиције и културне баштине, али и стваралаштву.

Најугроженији део наше баштине налази се на КиМ…

– Косово и Метохија је место где се без икакве одговорности и санкција, подједнако пуца и на људе и на иконе. Тамо се пљачкају и куће и цркве наших људи и у деценијском континуитету траје иредентистичко-сепаратистичка албанска политика, која за циљ има протеривања живих, али и мртвих. То је јасно када се погледа колико је гробаља оскрнављено, или у потпуности уништено, колико је општина на КиМ у којима немате више ниједног живог Србина, где их је било на стотине и хиљаде. Непрестано алармирамо и упозоравамо светску јавност да се у срцу Европе налазе споменици хришћанске културе и духовности који су на Листи светске културне баштине у опасности. Високи Дечани су једини хришћански манастир у Европи који чува страна војска. Заштита културне баштине на КиМ, као и оне у региону, мора да заузме посебно место у стратегији развоја културе.

Шта ће бити главне смернице стратегије?

– Она мора да постави јасне критеријуме шта би наша култура требало да буде у будућности, али и са којом пажњом би требало да бринемо о наслеђу. Оно што је српско мора да има примат, када је у питању брига државе. Наравно, не запостављајући културу наших националних мањина. Поносан сам што сам као министар спољних послова, са својом претходницом на овом месту Мајом Гојковић покренуо стављање на листу Унеска наивног сликарства Словака из Ковачице, чиме смо постали прва држава у свету која је за то квалификовала нематеријалну баштину своје националне мањине. Лично сам мишљења да би озбиљан простор у стратегији требало да припадне и аматеризму у култури и уметности. Без драмских секција у школама, КУД, ликовних и литерарних секција остаћемо лишени многих талената који нису могли да дођу до изражаја. Аматеризам у култури је био потпуно скрајнут, препуштен себи, а само неговањем фолклорне баштине, према последњим статистикама, бави се више од 450.000 људи. То су четири озбиљне армије, један невероватан људски потенцијал, који је ван нашег фокуса. И то су убедљивом већином млади људи.

Каква ће бити улога музеја у тој стратегији?

– Морамо много више да радимо на популаризацији баштине, јер многи наши грађани никада нису били у музејима, а фантастично благо у њима требало би приближити и онима који нам долазе у госте. Процена је да ће око три милиона људи 2027. у оквиру „Експа“ доћи у Београд. Држава је уложила озбиљна средства да се обнове и отворе Народни музеј и МСУ. Ускоро очекујемо отварање Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића, у саставу Народног музеја, а од следеће године обновићемо и Галерију фресака. Током следеће недеље очекујемо потписивање уговора за реконструкцију старе железничке станице за потребе Историјског музеја Србије, изградићемо потпуно нову зграду Природњачког музеја, адаптирати зграду „Југошпеда“ за потребе Музеја Николе Тесле. Радићемо нови објекат галерије и реконструкцију старе галерије Милене Павловић Барили у Пожаревцу, па Музеј стакларства у Параћину, Музеј кошарке у Чачку, грнчарије у Ужицу, Музеј Михајла Пупина у Идвору, Музеј рокенрола у Зајечару… Не треба запоставити ни архиве, библиотеке, позоришта, игру, музику, филм. А оно што је основа сваке културе, ипак, је реч, књига – књижевност.

Када је у питању савремено стваралаштво, видљива су два приоритета – стални мањак новца и критеријума по коме се на конкурсима распоређује. Како ћете ући укоштац са тим?

– Да ли је у неком периоду наше историје било много новца, и када се нико није жалио?

Новца за културу колико год дате, увек је мало. И, никада нећете имати све културне раднике који ће бити задовољни оним што добију. Чињеница, међутим, јесте да се из године у годину у културу улаже све више. На нама као министарству је да се трудимо максимално да више нивое власти и одлучивања уверимо у потребу већих улагања и представљамо конкретне идеје у које треба улагати. У савременом стваралаштву, фокус би требало да буде на подршци младима. Ако смо могли да формирамо научно-технолошке паркове и да дамо подстрек младим информатичарима, хајде да размислимо шта уз помоћ државе може да буде одскочна даска за бављење уметношћу.

Већина ликовних аутора, или дизајнера нема своје атељее…

– Србија је прилично „богата“ напуштеним фабрикама, а у многим престоницама савременог дела света такве индустријске четврти претварају се у уметничке, које су посвећене култури. Хајде да на такав начин помогнемо младима, не само у Београду. Требало би дати подршку и младим писцима, а Министарство културе покренуће манифестацију „Ноћ библиотека“, где бисмо им организовали књижевне вечери. Библиотека је наша најраспрострањенија установа, имамо их више од 140, али су углавном на маргини и треба их вратити у средиште пажње. Део афирмације савременог стваралаштва биће и кроз фестивале, па је тако на Златибору одржано нулто издање, којим је најављено формирање националног фестивала филма и телевизије.

Хоће ли предстојећи Сајам књига бити последњи, или претпоследњи који ће се одржати у Хали 1?

– Када не буде у Хали 1, биће у новом „Експо центру“ који ће бити најсавременији у овом делу Европе. А колико ми је познато Хала 1 је планирана да постане кућа српске опере, тако да ће тај објекат добити културну намену, свима нама на понос.

Реч Србије сада се више слуша

Председник Вучић је имао заиста историјско обраћање у Генералној скупштини УН – истиче саговорник. – Из године у годину, што могу да посведочим као неко ко је водио ресор спољних послова, то његово обраћање је све више и све будније праћено од стране шефова држава и шефова влада, и њихових изванредних представника, шефова сталних мисија у Њујорку. Чињеница је да је постао државник који се у свету веома уважава и цени, и чија се реч слуша. За Србију је то важно. То значи да се реч Србије слуша.

Враћање отетог блага

Још као министар спољних послова, а и ступањем на место министра културе, Селаковић је учествовао у враћању неких предмета важних за нашу баштину, набавком на светским аукцијама.

– Привели смо крају аквизицију бокала за вино који је припадао краљу Милану Обреновићу, и дивне фотографије краљице Наталије, у ручно рађеном, ливеном раму од брозе, украшеног емајлом – открива, ексклузивно за „Новости“.

– Очекујемо почетком октобра, прибављање још једног лепог предмета. Наставићемо да на тај начин враћамо све што је важно, али ћемо се бавити и реституцијом наших културних добара која су се нелегалним путем у неком историјском тренутку нашла ван нашег поседа, односно у рукама неких других појединаца и држава.