СЕЋАЊЕ НА НАТО ЗЛОЧИНЕ: Бомбе “милосрдних” однеле два млада живота и прекинуле једну љубав

Време не може да избрише оно што се десило. Пред нашом децом био је живот. Дани пролазе, али ране остају. Често обилазимо њихове вечне куће и спомен-чесму, подигнуту у знак сећања на њихово страдање – кажу Верица и Душан, родитељи Милана Игњатовића, који је заједно са девојком Горданом Гогом Николић погинуо 31. маја 1999. у Владичином Хану од НАТО бомби.

Бомбе су однеле два млада живота и прекинуле једну љубав. Приликом гранатирања моста преко Јужне Мораве, тог 31. маја, нешто после 22,30 од последица гелера и детонације настрадало је двоје гимназијалаца, седамнаестогодишња Гордана и годину дана старији Милан, матурант. Мост преко речице Калиманка, у центру вароши, било је место састанка двоје заљубљених, где су се затекли и те кобне вечери.

Од тада је прошло 16 година, али за њихове породице време као да је стало. Спомен-чесма код Калиманке пролазнике подсећа на злочин надмоћних и охолих над слабима, на страдање недужне деце која ничим никоме ништа нису скривила. Само су хтели да живе и уживају у младости.

Верица и Душан у контакту су са Гогином мајком, Зорицом, да, како веле, поделе бол. Међутим, бол за најдражима никако не пролази и остаје вечно питање – зашто? Родитељи се захваљују свима који нису заборавили Гогу и Милана, јер би, при свему шта се догодило овим породицама, кажу, заборав био најтежи.

– Године пролазе, а душа боли и док сам жива тако ће бити – рекла нам је Зорица, Гогина мајка.

Милана и Гогу нису заборавили ни њихови школски другови као ни КУД „Бранислав Нушић“, чији су чланови били. Сваке године, 24. марта, окупе се да им одају пошту крај споменика који је у Владичином Хану подигнут у знак сећања на невине жртве НАТО бомбардовања.

Тагови: Бомбардовање, Владичин Хан, НАТО