На данашњи дан, 28. априла 1918. годину у чешком затвору Терезину, мало пред крај Првог светског рата, умро је Гаврило Принцип.
Принципова ћелија је била самица. Према сведочењу Ота Егерта, затворског лекара из Терезина, Принципа су донели на операцију у јесен 1916. године у тешким оковима. Принцип је био болестан од туберкулозе костију леве руке и туберкулозе лимфних жлезда на левој страни врата. После операције остао је у болничкој самици.
Гаврило Принцип је, како наводе историјски извори, био сувише млад за смртну казну, па је на процесу после сарајевског атентата на аустроугарског принца Фердинанда, осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен мучењима. 2. децембра 1914. су га довели у Терезин под јаком стражом. Након што су га пребацили у други затвор, управнику је рекао:
„Нема потребе да ме пребаците у други затвор. Мој живот већ опада. Предлажем да ме закуцате за крст и живог спалите. Моје тело које гори ће бити бакља која ће да осветли пут мојим људима до слободе.”
Гаврило Принцип је рођен 25.7.1894. године у мјесту Обљај код Босанског Грахова. Био је једно од деветеро дјеце, од којих је шесторо умрло у детинство, Петра и Марије Принцип. Принципи су били српска православна породица.
Три године по завршетку рата, 1921. Принципово тело је пренесено у Сарајево и сахрањено у заједничку гробницу атентатора Младе Босне. Почетком 1930. на посластичарници испред које је пуцао Принцип постављена је уз православну црквену церемонију меморијална плоча на којој је писало „На овом историјском месту Гаврило Принцип навијести слободу на Видов-дан 15. (28.) јуна 1914.“. У то време су Срби већ почели поредити Гаврила Принципа са Милошем Обилићем, који је убио турског цара.
Спомен плоча је успоставом Независне Државе Хрватске и доласком немачке окупацијске силе макнута. Три дана по капитулацији Југославије, Адолф Хитлер је прославио свој 52. рођендан и тада му је уручен и пригодни рођендански поклон, једини ратни трофеј из раскомадане Југославије, спомен плоча Гаврилу Приницпу. Млађи брат Гаврилов, Никола Принцип, ухапшен је и убијен од усташа, 1941. Гаврилов братанац, Слободан Принцип Сељо, био је партизански командант. Јула 1941. године у околини Босанског Грахова формиран је Граховско-пеуљски партизански одред „Гаврило Принцип“.
Нити мјесец дана након што су партизани ослободили Сарајево, и прије капитулације трећег Реицха, открива се нова спомен-плоча уз велики митинг у којем се успоређивале Гаврилове идеје с идејама братства и јединства. На плочи је златним словима стајало: „У знак вјечите захвалности Гаврилу Принципу и његовим друговима борцима против германских освајача, посвећује ову плочу омладина Босне и Херцеговине – Сарајево 7. маја 1945. године“.
Није ни та плоча стајала дуго јер се 28.6.1953. поставила нова плоча приликом отварања Музеја Младе Босне. На плочи која је стајала до 1992. године писало је (ћирилицом): „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом.“
У време рата у Босни и Херцеговини, оригинална ћирилична плоча је уништена. Године 2004. сарајевске градске власти поставиле су тамо меморијалну плочу нешто другачијег (искључиво фактографског) садржаја с (латиничним) натписом: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију.“ Испод којег је и превод на енглески.
Тагови: Гаврило Принцип