Саопштење Покрета за одбрану Косова и Метохије: Плодови Бриселске капитулације

Србија није морала дуго да чека на спровођење у дело капитулације Александра Вучића из Брисела (27. фебруара) и Охрида (18. марта). Порази и понижења нижу се из дана у дан.

Најпре је Европски парламент 18. априла усвојио одлуку о укидању визног система за „грађане Косова“. Срби са Косова и Метохије на тај начин су додатно дискриминисани, јер се ова одлука не односи на њих, будући да су имаоци посебних путних исправа са ознаком која искључује њихово право на безвизни режим. Овакве путне исправе издаване од стране МУП-а Републике Србије, Срби са Косова и Метохије су од почетка доживљавали као изопштавање из властите државе.

У недељу, 23. априла НАТО окупатори и косовска парадржава спровели су „изборе“ на северу Косова, после чега су коначно преузели политичку власт у четири већински српске општине. Александар Вучић наложио је Српској листи да бојкотује „изборе“, будући да Приштина није основала „ЗСО“, невладину организацију у „косовском“ систему, чије постојање је договорено претходним, такође противуставним Бриселским споразумом (2013). Док су Срби на северу Косова, под нишаном дугих цеви, власт над властитим животима предавали албанскиим терористима, Вучић – виновник свих њихових невоља и понижења, позивао их је да се не противе ономе што им се догађа него да мирно прихвате омчу око врата, па још да то прогласе властитом победом. Уместо да бојкот „косовских избора“, на које је Вучић ранијих година косовскометохијске Србе сваки пут не само позивао него и безочном уценом приморавао, буде саставни део осмишљеног државно-народног отпора окупацији, он сада манифестује потпуни слом Вучићеве Косовске политике, али и његову, до данас непрекинуту активну колаборацију на предаји јужне покрајине побуњеним Албанцима и НАТО-у.

Одмах по затварању „гласачких места“, изасланик ЕУ Мирослав Лајчак је објавио да ће се Вучић и Курти састати 2. маја у Бриселу да би разговарали о судбини несталих и о нацрту ЗСО. Ова установа, коју Срби на Косову и Метохији не желе, званично је једини услов Александра Вучића за неповратно спровођење у дело свих уцена ЕУ и САД. Уколико се договор постигне, у шта не треба сумњати, Вучић ће изгубити и тај смоквин лист, којим је пред српским јавним мњењем скривао капитулацију.

Истог дана док су трајали „избори“, Комитет министара Савета Европе је, позивајући се на Споразум из Брисела од 27. фебруара и на Анекс из Охрида (18. март), ставио на свој дневни ред одлучивање о кандидатури „Косова“ за чланство у овој организацији. Она је наредног дана, 24. априла убедљивом већином усвојена и прослеђена Парламентарној скупштини Савета Европе. У образложењу одлуке, Савет министара се поново позвао на Бриселски споразум (од 27. фебруара ове године) и Охридски анекс.

Континуираним гажењем Устава и беспризорним поступцима Александра Вучића Срби на Косову и Метохији доведени су у очајан положај. Коначно, новоизабрани албански председници општина на северу Косова ових дана су објавили да ће са свих јавних зграда уклонити српске заставе. Већ деценију гледамо исти, очигледно добро увежбан сценарио: декларативни патриотизам и војне вежбе које служе само за то да се српско јавно мњење по ко зна који пут превари, како би се у исто време обавила пузајућа предаја и напуштање Косова и Метохије.