Само 103 речи за 108 страдалих са Кошара? Како историја третира једну од највећих српских битака

Српски Термопили, тако данас зову Битку на Кошарама, најславнију битку у модерној српској историји, у којој је за 68 дана страдало чак 108 војника просечне старости од свега 25 година – а којој је, упркос томе што важи за „нови Косовски бој“, у уџбенику историје за осми разред Завода за уџбенике посвећено свега 103 речи.
Не само што испада да сваки живот положен за слободу вреди мање од једне речи, већ многа деца заправо, кроз основно образовање, никада и не науче шта Кошаре значе Србима, будући да су информације у којима се ове херојске борбе помињу – обично дате у пасусима који су издвојени и означени за „знатижељнике“, односно, вероватно само за оне који желе вишу оцену.

„Најтеже борбе, с највише жртава Војска Југославије водила је на караули Кошаре између Пећи и Ђаковице, на Јуничкој планини (део планинског венца Проклетија, надморске висине преко две хиљаде метара) на граничном прелазу према Албанији. Битка је почела 9. априла. Терористе ОВК је подржала НАТО авијација и редовна војска Републике Албаније. Циљ напада био је раздвајање јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену како би се извршила копнена инвазија. После почетних успеха Албанаца, 14. априла, уследила је контраофанзива ВЈ. Борбе су трајале све до краја сукоба на Косову, без битнијих промена. Према српским изворима погинуло је 108 припадника Војске Југославије, просечне старости 25 година“, пише у уџбенику чији су аутори Драгомир Бонџић и Коста Николић, а у коме су још 103 речи „потрошене“ и да би се описале борбе на Паштрику, у којима је страдало 26 српских јунака.

А ако мислите да су 103 речи у овој књизи мало за 108 положених живота српских „Обилића“, поразиће вас то што у књизи истог издавача коју су писали Ђорђе Ђурић и Момчило Павловић, о Бици на Кошарама нема – ни словца.

И што су, у књизи издавачке куће БИГЗ, битку која је трајала 68 дана „сабили“ у свега 54 речи.

„Битка на Кошарама је вођена од 9. априла до 10. јуна на граници Србије и Албаније. Војска СР Југославије супротставила се албанској Ослободилачкој војсци Косова коју су помагале трупе НАТО пакта и војске Албаније. У бици којом је југословенска војска спречила копнену инвазију албанских снага на територију Србије погинуло је 108 војника Војске Југославије“, пише у уџбенику који су писали Урош Миливојевић, Зоран Павловић и Весна Лучић, а у коме је, додуше приказана и фотографија споменика Тибору Церни који је један од страдалника са Кошара.

Деца која користе бесплатне уџбенике фондације „Алек Кавчић“, о Кошарама уче из уџбеника „АрхиКњиге“ који је написао Александар Стојановић. У уџбенику историје за осми разред који има 204 стране, српским Термопилима посвећено је, за наше мало истраживање, рекордан број речи – „чак“ 122.

„Током трајања НАТО агресије на СР Југославију разматране су и могућности копнене инвазије на њену територију. Најзначајнија битка која се одиграла на копну била је она за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници. Караулу коју су чували углавном млађи војници и официри ВЈ, напале су 9. априла здружене снаге ОВК, регуларне војске Албаније и НАТО. Нападачи су имали непрестану артиљеријску подршку и садејство са НАТО авијацијом, док су се браниоци херојски држали, окружени бројним и надмоћнијим непријатељем. Припадници ОВК успели су да освоје саму караулу, али је линија одбране југословенских снага успешно сачувана, уз губитак живота 108 припадника ВЈ. У бици за Кошаре, као и у другим окршајима са НАТО силом током рата 1999.године, многи припадници ВЈ исказали су огромну храброст и самопожртвовање“, наводи се у овом уџбенику.

Упркос томе што они који желе да се херојства памте, и дан данас пишу графите „Убаците у букваре љуту битку за Кошаре, нека знају српски ђаци где су гинули јунаци“ – ђаци о овој борби данас, дакле, знају јако мало или нимало.

Што и не чуди, будући да издавачи нису сматрали за сходно да јунацима са Кошара који су зауставили копнену инвазију ОВК терориста, посвете у својим уџбеницима нешто више простора. На све то, лекција о Кошарама обично се налази на самом крају уџбеника и на ред за учење долази у периодима припреме за малу матуру, у време када је мало ко од осмака заинтересован да учи и сазнаје нешто ново, већ у том периоду, истини за вољу, највише „отаљавају“ градиво.

Ђорђе Бојанић, наставник историје из нишке школе „Бу­бањ­ски хе­ро­ји“ један је од оних који сматрају да је градиво о Кошарама које је у уџбеницима на располагању српским ђацима недовољно, па је тако са вероучитељем из ове осмолетке, Дејаном Јовановићем створио документарац „НАТО агресија 1999. – Кошаре“, који је данас, након што је Завод за унапређење образовања и васпитања одобрио да се овај документарац користи у настави, ђацима приказан први пут.

„У неким књигама Кошара има, у неким их уопште и нема. Ја на својим часовима користим уџбеник издавача ‘Герундијум’ у коме се битка помиње, али то је само у неколико реченица. Зато је и направљен овај филм. Битка на Кошарама је лекција која се учи крајем или средином маја, али ми смо данас, на годишњицу почетка борби, пустили тај филм деци. Јасно да им је то непозната тема, пуни су питања. Нека од деце су већ чула о Кошарама, родитељи су им причали, али је то заиста врло мали број ученика, тако да ми је готово невероватно да се о томе не зна“, указује Бојанић.

Саговорник РТ Балкан, међутим, истиче да о Кошарама у уџбеницима српских издавача тек почиње да се пише, јер пре три- четири године, у њима уопште није ни било места за ову, једну од назначајнијих лекција српске историје.

Тренутну ситуацију види као помак, јер, када су се Кошаре нашле у наставном програму, наставници имају право да на часовима причају о јунаштву српских војника. Упркос томе што је битка у уџбеницима описана само у кратким цртама, сваки наставник сада то може да обрађује и надограђује- битно је да је лекција ушла у план и програм наставе.

Или, како се каже у документарцу који су Бојанић и Јовановић припремили: „Битно је да се српство буди и да се не да да оду у заборав сви они који су своје животе дали за нашу отаџбину“.

Из жеље да ђацима подробније објасни значај ове битке и јунаштва, јер, како кажу у овом филму, „заборав је најтежи злочин и према потомцима и према прецима“, настао је и документарац који је, већ по првом приказивању, изазвао добре реакције деце.

Кроз причу која траје 50 минута, ученике воде борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Прича је проткана нарацијом Бошка Козарског и казивањем песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, а све је приказано на деци разумљив и прихватљив начин.