Сам против свих: Како је Новак Ђоковић постао симбол отпора либералном тоталитаризму

„У време када су спортисти пуки извршиоци тренерових идеја, извођачи, како то кажу, ‘спортских радова’, Новак Ђоковић успео је да од своје личности створи некога ко има став – дакле спортиста са политичким ставом“, каже дан после тријумфа Новака Ђоковића у Паризу Емир Кустурица, говорећи о српском спортисти, човеку који се опет, на свој јединствени начин, супротставио.

Славни светски и српски режисер не пропушта да подсети да је Ђоковић, „када је требало да пркоси Светској здравственој оргнизацији и њеним тоталитарним, немедицинским захтевима, сам стао против свих и у једној фази био кажњен, малтретиран због тога“.

„Како га је мајка родила упорног и тврдоглавог, због чега и јесте шампион, он је и тада показао лице српског јунака. Не радујемо се, дакле, само збиру његових трофеја, него и њему као особи која се крсти на крају, и то три пута, на Олимпијади на којој се исмевају са Исусом Христом, Тајном вечером… На воук Олимпијади која је најблестфемичнији, и како рече професор Миршајмер, догађај који ће и меку моћ да пребаци на руску страну, он је успео вођен својом вером и својом снагом“, каже Кустурица.

За великог режисера Олимпијада 2024. године у Паризу није ништа више од распада вредносног система у који улази читава Европа.

„Што каже нобеловац Абдулразак Гурна, знамо ми европске вредности, посебно ми који смо за њих платили највећу цену. И, пошто нисмо стигли, додајем ја, да уживамо у тим вредностима, јер смо стављени на њену маргину, јер смо доведени у позицију у којој треба да улазимо у нови политички вртлог, а то је копање руде, ми са те маргине можемо да уживамо у доба кад те вредности више не функционишу него их мењају воук вредности“, речи су Кустурице.

Све се дешава, наставља наш саговорник, „у једном јако компликованом тренутку који расплиће једна дивна победа од човека, који је и ставом и вером био другачији од других“.

„Кад си и ставом и вером другачији од оних са којима се такмичиш, а притом имаш тај таленат, онда мора да дође до тријумфа. На Олимпијади којој се концептуално супротстави један човек који се крсти, и да је друге вере мени би то било исто, он својим актом показивања тролистог односно четворолисног крста који је носио показује да је то радио потпуно свесно, да би светлост која бије из тог крста тукла још већом волтажом и то се десило“, каже Кустурица.

Велики режисер уверен је да „светски спорт од Марадоне није имао човека који је имао тако изражен став и то је најбоља награда и за његов живот и за његову породицу и за све што следи“.

„Човек спортиста, а мисли. Готово незамисливо у данашњем свету трговања, купим – продаш, што је остало готово као последња идеја. У свету материјалистичких података имаш један податак у коме један човек духом и вером заокружује  своју спортску каријеру“, закључује Кустурица.

„Новак Ђоковић није победио на Олимпијади. Он је победио Олимпијаду“, написао је јутрос отац Дарко Ђого.

Према речима Ђога, поред слика отварања, које је само по себи било скандалозно, видели смо да се ради на томе да се и Олимпијске игре и комплетан спорт и комплетна наша стварност потчине идеолошким налозима који долазе од нове, лажне елите.

„У том смислу Новак је не само неко ко је остварио један велики спортски успех. Ово је у много чему највише што је човечанство слободних људи, човечанство у коме човек није машина, него је човек човек, личност, човек утемељен у традицији, у свом народу, могло да да“, каже отац Дарко Ђого.

Ђоковић у том смислу, оцењује наш саговорник, „стоји на врху не само српског спорта и српског народног бића, он на неки начин стоји на врху човечанства које показује да и даље може да победи трансхуманизам„.

„Из моје перспективе, то је као када добијете информацију да је неки шаховски велемајстор и даље у стању да победи најбољи компјутер. Мислим да је то најбоља парадигма како треба гледати на Новаков успех“, каже отац Ђого.

Новак говори – „Бог је велики“ и крсти се

По његовим речима, можемо да видимо да смо као народ под изузетном културном, идеолошком и сваком другом агресијом, окупацијом и да се светска историја кондензује, да на неки начин несразмерно много пажње посвећује српском народу, да је очигледно да смо и даље трн у оку многих.

„Стога је ова Новакова победа добар показатељ, знак и путоказ да се окренемо Богу, окренемо Христу и да тада дајемо најбоље од себе. Сви смо могли да видимо да у тренутку када осваја олимпијско златно Новак говори – ‘Бог је велики’ и крсти се. За разлику од толико спортиста који показују толико самоуверености, гордости, осећања неке насилности, Новак показује најбоље у нама, односно, усмерава сопствени и наш успех ка Богу. То је сцена која ће остати најзначајнија, антологијска сцена српског спорта уз пар других“, каже отац Ђого.

„Ово ће остати вечити златни тренутак српског спорта када смо дали највише од себе, али и када смо знали да за то највише захвалимо Богу“, уверен је Ђого.

Да ли ово што се рађа, што годинама траје са Новаком Ђоковићем има шансе у овом изопаченом свету либералног тоталитаризма?

„Тај изопачени свет либералног тоталитаризма од самог почетка, на разне начине, суптилне или отворене, ратовао је против Новака Ђоковића, али је Новак увек некако успевао да победи. Ми смо генерално гледано као народ, и сам Новак нека врста геополитичке и културне грешке у систему неолибералног света и очигледно је да ће се тај систем трудити, да се труди, да ту ‘грешку’ поништи. Очигледно је међутим и да када су нас највише прогонили, тукли у избегличким колонама, ми смо успевали да и спортом и на друге начине покажемо да се нисмо предали“, речи су нашег саговорника.

Ђого у победи Ђоковића и оном што се у Паризу догодило, види још једну димензију.

„Ђоковић је тренутно најзначајнија идентитетска сила српског народа. Погледајте само колико је у Црној Гори, у Републици Српској идентификовање са Новаком. У свим тим покушајима регионалног разбијања Срба на некакве Србе у РС, Србе у Црној Гори, Србе у Србији, на некакве посебне симболе, химне, заставе, посебне осећаје завичајног припадања који би требало да истисну оно свесрпско, Новак је, не желим да га доведем у непријатну ситуацију, неупоредиво најефикаснији део у обједињавању српског народа него ма који потез ма које политичке елите. Деца у РС којима је неколико деценија наметано да певају ‘Моја репбулика’, српски грб, грб Немањића, химну ‘Боже правде’ волели су и упознавали више кроз Новака Ђоковића, и успехе осталих спортиста. Тако је Новак Ђоковић био и остао човек који је представљао, који представља идеал свесрпске отаџбине и човек који је показивао, који показује да можеш бити најбољи када се не одрекнеш свога, када се не одрекнеш Косова и када се не одрекнеш ни једног завичаја и ни једног дела српске отаџбине“, закључује Ђого.