САД прете санкцијама НИС-у: Какве би могле бити последице за Србију

Санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) којима Америка циља Русију, највише би заправо погодиле нашу земљу. Стручњаци кажу да би и привреда и грађани претрпели штету због несташице и поскупљења нафтних деривата. Иако званичан документ још није стигао, јасно је да је у питању политички притисак, јер Србија није увела санкције Руској Федерацији.

Председник Александар Вучић је јуче најавио да САД планирају да уведу санкције компанији која је у већинском руском власништву и истакао да би последице по Србију свакако биле тешке, али да морамо да разговарамо и са Американцима и са Русима да бисмо решили проблем. Он је рекао да још немамо званичну потврду, али да морамо бити спремни. Нагласио је да земља не сме остати без нафте усред зиме и поручио да је уверен да ћемо наћи решење.

Из Нафтне индустрије Србије су саопштили да НИС наставља да прати актуелну ситуацију и да анализира све могуће сценарије и потенцијалне последице по пословање, као и да тренутно нема никаквих правних ограничења по активности компаније и њених партнера. Из ове компаније стижу и уверавања да је снабдевеност ланца бензинских станица НИС-а редовна, а да Рафинерија нафте Панчево ради у нормалном режиму, односно да на тржиште испоручује све неопходне нафтне деривате.

Др Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука каже за РТ Балкан да још нема довољно информација о санкцијама које су припремиле САД и Велика Британија, али да би оне могле поприлично да отежају пословање НИС-у, али и да утичу на енергетску безбедност Србије, нарочито ако им се придружи и Европска унија. НИС би могао имати проблема са увозом и плаћањем нафте.

„Јавили би се проблеми свакако у смислу наступања на ширем међународном тржишту, пре свега због већинског удела руског партнера. Санкције би конкретно значиле тежи приступ другим тржиштима, увозу и извозу. Иако то није изричито забрањено, партнери који сарађују са санционисаним компанијама се обично уздржавају, у смислу да не желе с њима више да послују, да не би и они били на мети санкција. САД и Велика Британија не могу да нареде ЈАНАФ-у, да обустави сарадњу са НИС-ом, али ако се и ЕУ придружи, то би свакако обавезивало Хрватску да прекине сарадњу. Дакле, она није нужно обавезана санкцијама САД и Велике Британије, али оно што стигне из Брисела би је обавезивало као чланицу ЕУ“, објашњава Страхиња Обреновић.

Правац снабдевања преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) је једини пут Србије за допремање сирове нафте, јер том трасом Србија увози сирову нафту коју НИС прерађује у Рафинерији у Панчеву. Нафта стиже танкерима до терминала у Омишљу и даље нафтоводом кроз Хрватску долази у Србију. „Транснафта“ АД Панчево обавља делатност транспорта нафте нафтоводом који се простире на траси од реке Дунав од Сотина на граници са Хрватском до Рафинерије Панчево и његова укупна дужина је 154,5 километара.

Ово није први пут да западне земље прете акцијама које угрожавају доток нафте у Србију. Пре две године је, у једном од пакета санкција Русији, и Србија остала без руске нафте, па се преко ЈАНАФ-а снабдева из других извора, највише из Ирака. Пре увођења санкција „нафтни микс“ је чинило око 23 одсто сирове нафте произведене у Србији, 45 одсто смо увозили из из Ирака, 10 из Казахстана, око 1 одсто из Норвешке, док је руска нафта, која је била најјефтинија, чинила 16 одсто домаће потрошње. У протекле две године престао је увоз из Русије.

Компанија „Гаспромњефт“ је власник 50 одсто акцијског капитала НИС-а, „Гаспром“
6,15 одсто, 29,87 одсто акција поседује Република Србија, док остатак припада мањинским акционарима.

Страхиња Обреновић напомиње да би решење које је споменуо председник Вучић, да држава постане већински власник компаније, било добро, али да има више разлога због чека то није једноставно.

„Можда би се могао наћи неки модалитет да се смањи удео ‘Гаспрома’ у оквиру власништва с обзиром да се код санкција углавном гледа већинско учешће, ко има одлучујући утицај на пословање компаније. За то је ипак потребан договор са руском страном“, каже Обреновић.

Он напомиње да је Србија дужна по закону да има резерве нафте 60 дана, због одредби Енергетске заједнице на које смо се обавезали. Он указује да је то мера предострожоности, али да, дугорочно посматрано, та мера не би могла много помоћи.
Значај НИС-а за енергетски биланс Србије

НИС је једина компанија у Србији која се бави истраживањем и производњом нафте и гаса. Производња нафте се обавља на 870 нафтних и 69 гасних бушотина у експлоатацији, а прошле године су у рад пуштене 42 нове бушотине.

У Србији НИС поседује прерађивачки комплекс у Панчеву укупног капацитета прераде 4,8 милиона тона сирове нафте годишње. НИС производи широк спектар деривата нафте – течни нафтни гас, моторне бензине и гасна уља, авио-горива, млазна горива, путне и индустријске битумене, мазива, уља, сировине за петрохемијску индустрију и друге производи на бази нафте. У поседу НИС-а је и Погон за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру.

НИС обавља увоз и рафинеријску прераду сирове нафте, увози деривате нафте као и обавља велепродају. Поседује највећу малопродајну мрежу и највеће складишне капацитете за све врсте моторних горива и сирове нафте.

Међу компанијама које имају веће учешће на тржишту нафте и нафтних деривата су међународне компаније Лукоил, ОМВ, МОЛ Сербиа, ЕКО Сербиа, Петрол, али и домаћа привредна друштва Кнез Петрол, пословни систем Михајловић, Еуро Петрол, Арт Петрол и Радун АВИА, наводи се у Одлуци о утврђивању енергетског биланса Републике Србије за 2024. годину.

И ове компаније, међутим, купују сирову нафту и из Рафинерије НИС у Панчеву. У документу се наводи да ће се у 2024. години 23 одсто сирове нафте и полупроизвода за прераду у рафинеријама обезбедити из домаће производње у износу од 0,811 милиона тона, док ће се из увоза обезбедити потребна додатна количина од 2,767 милиона тона, односно 77 одсто.
„Дружба“ као алтернатива

Страхиња Обреновић подсећа да се приппема пројекат повезивања Србије на нафтовод „Дружба“, којим би Србија могла да се снабдева руском нафтом преко Мађарске. Како је раније најављено, тај посао би требало да буде завршен до 2028. године.

„Најаве јесу да се са мађарским партнерима прикључимо на нафтовод ‘Дружба’, али и ту су се јављали проблеми у смислу испорука нафте која транзитира кроз друге земље, укључујући Украјину. Мађарска је, као чланица ЕУ више пута иступала, а од недавно и Словачка, јер се снабдевају из тог правца и често морају да интервенишу и да преговарају како би задржале тај правац снабдевања руском нафтом“, каже Обреновић.

Подсетимо, када је ЕУ увела санкције на руску нафту 2022. године, оне су се односиле на увоз морским путем, док је нафтовод „Дружба“ изузет од санкција, јер Мађарска и Словачка немају алтернативу за руску нафту.