САД су забринуте због изградње руског хуманитарног центра у Србији и потенцијалног специјалног статуса за особље који је Русија тражила, изјавио је високи званичник Стејт дипартмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји.
Он је на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, одржаном у Пододбору за европску и регионалну безбједносну сарадњу у Сенату, објаснио да је од виталног значаја за САД да Србија иде ка ЕУ, иако има културолошке и историјске везе са Русијом, преноси Глас Америке.
– Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не вјерујемо да Русија има добре намјере да помогне Балкану да иде ка ЕУ – рекао је Ји.
Према његовим ријечима, Центар у Нишу, близу границе са Косовом, гдје САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага није позитиван помак.
– Важно је, и то увјерење дијелимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над дијелом своје територије – рекао је Хојт Ји.
Русија, како каже, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава: корупцију, неслободне медије, тензије међу сусједима.
– Тренд је забрињавајући, али не мислим да смо изгубили битку. Црна Гора је успјела да се одупре утицају Русије, видимо да се и ситуација у Македонији стабилизовала уз нашу и помоћ ЕУ – каже Ји.
Потпредсједник Пододбора, сенатор Крис Марфи оцјењује, међутим, да приједлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану.
Подсјећа да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48 одст, БиХ и Македонију за по 40 одсто, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.
Ипак, и сенатори и учесници претреса сматрају да је, осим финансијске, важна и дипломатска подршка САД Западном Балкану.
Извршни потпредсједник Атланстког савета Дејмон Вилсон је оцијенио да „америчка равнодушност данас може да изазове кризу сутра“ и подсјетио да и ЕУ има своје проблеме, те да је Балкан зато препуштен Русији.
– Вријеме је да се ангажујемо на томе да све балканске земље спроведу реформе и да могу да постану чланице НАТО-а. Да осигурано да чланство Црне Горе буде успјешно и да размислимо о дугорочном америчком војном присуству у региону. Стално присуство америчких у оквиру НАТО снага на Косову може да спријечи утицај Русије – каже Вилсон.