РУСКО-СРПСКИ ЦЕНТАР У НИШУ: Зашто Хојти прети Србији — паника или параноја

Амерички јавни притисак поводом руско-српског центра у Нишу представља комбинацију великог страха и превентивног дизања галаме. Могуће да све има везе и са избором новог српског премијера.

„Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ“, рекао је високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, одржаном у Пододбору за европску и регионалну безбедносну сарадњу у Сенату.

Смућкано, најтеже се вари

Према мишљењу аналитичара Ђорђа Вукадиновића таква изјава само је једна у низу које виши, високи или средњи представници америчке администрације дају у вези са Русијом и руском претњом и које се, како каже, заиста тешко могу разумети и квалификовати другачије него као комбинација страха, параноје и некаквог превентивног дизања галаме да би се заправо произвели сопствени поступци и сопствене намере.

„Има ту и доста параноје, посебно код дела америчких либералних кругова, који не могу да прихвате да је Доналд Трамп постао председник и траже оправдање, представљајући све као последицу руске завере, уместо да констатују слабост америчког система.

Не демократије и изборног система, колико слабости владајућих структура које управљају већ неколико деценија“, карактерише Вукадиновић.

Много је нелогичности, истиче Вукадиновић, у својеврсној мантри Запада, јер се прича како Русија само што није пропала, а са друге стране се приписују демонске моћи и способности Путину лично и руској политици, који бирају председника најмоћније земље западне хемисфере.

„Та врста анализе показује колико су готово смешне и неодрживе те конструкције, али очито су оне у главама не само дела америчког естаблишмента, него и у добром делу америчке јавности“, тврди Вукадиновић.

Ствара се фама од релативно малог у бројчаном смислу и по обухвату хуманитарног центра и чуде се над могућношћу шта би његови службеници могли да добију дипломатски статус, наводи Вукадиновић, а на неколико десетина километара одатле је огромна америчка војна база и по потенцијалу и по површини, па и по људству у Србији.

„Дакле, то не да говори о двоструким стандардима који су обележје америчке политике последњих деценија, него и о врсти параноје, искривљене свети, искривљеног погледа на реалност који се шири добрим делом америчке администрације“, закључује Вукадиновић.

Директна порука Србији

Са друге стране, новинар и политички хроничар Жељко Цвијановић каже да је пре у питању прављење панике Србији, него себи самима од стране Америке, јер је Хојт Ји недавно рекао исту ствар на истом месту.

„Он то, заправо, понавља и то се данас пласира. Зашто? Зато што је Вучић најавио да ће у истом дану да именује мандатара“, тврди Цвијановић за Спутњик.

Уверен сам да постоји страшна веза између те две ствари, прецизира он, а та веза се открива у једној другој ствари — Хојт Ји овде суштински прети. Наиме, појашњава Цвијановић, он каже: ми смо успели да стабилизујемо Црну Гору, да стабилизујемо Македонију, још да стабилизујемо Србију.

„Е сад, ко би од нас, осим Соње Бисерко, желео да буде стабилизован као Црна Гора и Македонија. И то од Американаца“, подвлачи Цвијановић.

Овога пута, уверен је тај новинар, таква изјава има врло, врло прецизно дневнополитичко усмерење.

Геополитичко усмере постоји и оно је, додаје он, исто као што је било пре месец и по два дана.

Тагови: Ниш