РУСКИ АМБАСАДОР: Биће нових притисака, многима смета независна Србија

Притисак на Србију ће се повећати. Нажалост, ни издалека се не свиђа свима самостална, независна политика Београда. Међутим, управо захваљујући својој одмереној линији, Србија чува друштвено-економску стабилност, реализује велике инфраструктурне пројекте, снажи своје одбрамбене капацитете.

Овако амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, у интервјуу, за Новости, одговара на питање да ли верује да следе све жешћи притисци на нашу земљу да уведе санкције Русији и приступи НАТО.

Да ли вам састав нове Владе Србије указује на то да је она проамеричка, како тумаче поједини аналитичари?
— Не мислим да су такве оцене уопште умесне. Према нашем мишљењу, Србија данас спроводи избалансирану вишесмерну спољну политику која у пуној мери узима у обзир националне интересе. Поздрављамо конструктивно опредељење руководства земље за продубљивање руско-српског стратешког партнерства, претварање у живот међусобно корисних билатералних пројеката. Са своје стране, потпуно делимо то мишљење. То потврђују састанци са председником Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министрима, као и успешни преговори 8. децембра у Москви копредседника међувладиног комитета Јурија Борисова и Ненада Поповића.

Да ли Вашингтонски споразум и најављене инвестиције у Србију посматрате као чвршће везивање САД за ово поднебље како би се ослабио руски утицај?
— Русија има сопствену агенду билатералних односа са Србијом. Наша сарадња није усмерена против других играча. Темељи се на принципима транспарентности, фер конкуренције, безусловног узајамног поштовања. Логику “или-или”, коју промовише Запад, сматрамо контрапродуктивном.

Како тумачите то што поједини кругови у САД отворено прете Србији санкцијама ако настави да купује руско оружје?
— То је један од примера непоштене конкуренције. Руско-српска војно-техничка сарадња се развија стриктно у оквиру међународног права и на партнерској основи, усмерена је на јачање државног суверенитета Србије. Наставља се са реализацијом постигнутих договора, посебно о испоруци у Србију БРДМ-2МС и тенкова Т-72МС. Остваривању перспективних планова требало би да допринесе и отварање представништва Министарства одбране Русије у Београду, које се сада разматра.

Да ли би Москва пристала на суспензију Резолуције 1244, ако се са тим сагласи Београд?
— Руски став је непромењен. Сигурни смо, као и Београд, да је чврсто, одрживо решење о КиМ могуће искључиво на основу темељне резолуције СБ УН 1244. Сложићемо се само са тим решењем које ће одговарати законитим интересима самих Срба, које ће бити подржано од стране Београда. Полазимо од тога да на крају треба да га одобри СБ УН.

Може ли се Србија поуздати у руски вето, ако се у УН постави питање чланства лажне државе Косово?
— Русија ће се и даље залагати за ригорозно поштовање међународног права, пружати принципијелну подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије, како у УН, тако и на другим мултилатералним форумима.

Све су гласније најаве о реформи Дејтонског споразума. Да ли Русија, као гарант тог уговора, сматра да се иза свега крије жеља за централизацијом и укидањем Републике Српске?
— Сматрамо да је Дејтонски споразум, чија се 25. годишњица обележава данас, камен темељац савремене БиХ. Конструктивни потенцијал “Дејтона” није ни изблиза исцрпљен. Систем кочница и равнотежа предвиђени у овом документу ту су да стварају оптималне услове за развој земље, кроз гарантовање широких надлежности два ентитета и једнакости три конститутивна народа. Подржавамо усмереност Србије на јачање посебних односа са РС, предвиђених “Дејтоном”. Позивамо стране партнере да се стриктно придржавају стратегије локалне одговорности, према којој саме стране у БиХ доносе одлуке по свим питањима. Поштовање “Дејтона” је кључ успеха стабилизације у БиХ. Покушаји његове ревизије, напротив, удаљавају од тог темељног задатка.

Хоће ли Москва поново потезати питање дипломатског имунитета за особље Хуманитарног центра у Нишу?
— Руско-српски хуманитарни центар у Нишу је незамењива структура у региону. Потврда тога су стотине живота које су стручњаци Центра спасли од пожара и поплава, у Србији, Грчкој, Северној Македонији, БиХ.

Важно је да се РСХЦ такође бави стручним усавршавањем спасилаца, и кроз сарадњу са Међународном организацијом цивилне заштите. Склапање споразума о условима боравка, привилегијама и имунитетима чланова РСХЦ није прохтев Москве, већ обавеза страна у складу са међувладиним Споразумом о оснивању, који је потписан 2012. Није реч о статусу особља РСХЦ, он је већ дефинисан. Суштина договора, који су на столу, је у примењеним аспектима, као што су смањивање трошкова набавке технике и опреме у циљу повећавања ефикасности рада Центра.

У званичну посету Србији стиже шеф руске дипломатије Лавров, шта ће бити главне теме разговора са званичницима?
— Планира се детаљно разматрање читавог комплекса руско-српских односа, да се упореде ставови о актуелним регионалним и међународним темама, уз нагласак на ситуацију око решавања косовског питања. На дневном реду су билатерални економски пројекти – завршетак српског дела гасовода “Турски ток”, изградња сложених инжењерских објеката брзе пруге Београд – Нови Сад, модернизација највеће ХЕ “Ђердап 1”, стварање Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације. Значајна тачка ће бити паљење вечне ватре на Гробљу “Ослободилаца Београда” и то пламеном са Гроба непознатог војника код зидина Кремља. Важно је да ће се церемонија одржати у време обележавања 75 година победе над нацизмом.

Нагласиће се непоколебљиво јединство Русије и Србије у очувању сећања на велики ослободилачки подвиг наших народа, супротстављању покушајима ревизије историје Другог светског рата. Министар Лавров посетиће и величанствен Храм Светог Саве, који је завршен уз помоћ Русије, и одати пошту покојном патријарху Иринеју који је непрекидно доприносио јачању присних односа између Русије и Србије, нашег духовног јединства.

Да се “Спутњик V” прави код вас

Када би прве количине вакцине “Спутњик V” могле да стигну у нашу земљу? Да ли ће и опредељење Србије за одређено цепиво бити посматрано кроз призму геополитике?
— У Београд је допремљено 20 доза руске вакцине “Спутњик V” за лабораторијска истраживања, а преговори о испорукама су у развијеној фази. Рачунамо да ћемо успети да се сви модалитети усагласе у најкраћем року. У вези са интересовањем српске стране, проучава се и могућност производње руског препарата у Србији. Недопустиво је да се питање живота и здравља људи претвара у геополитичко. Како је нагласио председник Путин, пре свега треба да се руководимо хуманистичким разлозима. Русија се залаже за ефикасну и безбедну имунизацију читавог становништва планете.

Разматраће се посета Путина

Можемо ли ускоро да очекујемо и посету председника Путина?
— Руско-српски дијалог на највишем нивоу се развија максимално интензивно, одређујући смерове јачања разноликих билатералних веза. Притом, контакте председника Путина и Вучића одликују ритмичност без преседана, поверење и дубина садржаја. Могућност организације посете председника Путина Београду ће се разматрати, с обзиром на постојећи позив српске стране и ситуацију.

 

Аутор Д. Милинковић