РУСКА ГАЗЕТА: Хоће ли НАТО одговарати за војне злочине у СРЈ, Ираку, Либији?

Сутра се навршавају 22 године од почетка варварске агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију /СРЈ/, а дејства САД и њихових марионетских савезника 1999. године правници, доктори, експерти отворено називају – геноцидом и екоцидом, пише „Руска газета“.

Вашингтон и Брисел, наводи лист, настављају да пребацују сву кривицу за трагедију на Балкану искључиво на Србе и њихове лидере, док у овом и данас немирном региону и даље трају истраге и дискусије о злочину Сјевероатлантске алијансе.

Портпарол Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова скренула је пажњу међународне јавности на то што НАТО много говори о пријетњама европској безбједности иако су главна пријетња њихове неодговорне акције које воде ескалацији тензија и еколошкој катастрофи у самом центру Европе.

Према њеним ријечима, против Југославије није употријебљена само радиоактивна муниција, већ су вршени циљани напади по различитим предузећима, што је довело до изливања тона токсичних и канцерогених хемијских једињења на околне територије и ријеке, укључујући и Дунав.

– Нажалост, још нико није кажњен за ове злочине. То је, такође, норма западног мејнстрима да не признају сопствене грешке – истиче Захарова.

Зар је СРЈ једини примјер? Ирак, Либија и многе друге тачке на планети. Дошли, уништили, отишли, нису се извинили, нити кажњени. Али, зато уче друге како треба живјети и шта је то слобода. У оквиру Алијансе постоји својеврсно чишћење од одговорности, гдје доминира осјећање сведозвољености јер нико не кажњава.

Захарова је указала и на то да је у Србији покренута прва индивидуална тужба против НАТО-а за надокнаду штете по здравље насталу употребом муниције са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. године.

– Више од 2.000 људи, и Срба и Албанаца, већ се обратило адвокатима за помоћ о сличним темама – навела је Захарова.

Након више од двије деценије од агресије НАТО-а на СРЈ у погођеним областима на југу Србије показатељи за низ болести, укључујући рак, и даље су много већи од националног просјека, наводи „Руска газета“.

Лист указује да је такве трагове НАТО оставио као резултат и других својих „хуманитарних мисија“, па је тако на сјеверу Либије, послије бомбардовања, регистрована радијација већа од дозвољене вриједности, што је карактеристичан потпис НАТО-вих „хуманитараца“.

Наношење дуготрајне и озбиљне штете природној средини и здрављу људи, представља директно нарушавање међународног хуманитарног права и постаје устаљена пракса понашања држава чланица НАТО-а, напомиње лист.

Захарова је оцијенила да земље чланице Алијансе очигледно страхују од стварања преседана за накнадне исплате одштете свим жртвама.

– Стога је НАТО досљедно негирао везу између ширења малигних тумора, леукемије и масовне употребе муниције Алијансе са осиромашеним уранијумом на југу Србије, сматрајући да је повезивање ових чињеница неутемељено – рекла је Захарова.

Чак и неколико стотина војника НАТО-а који су служили у оквиру КФОР-а страдало је од дугорочних посљедица агресије Алијансе на Југославију, напомиње се у тексту.

То је потврђено, на примјер, низом пресуда италијанских судова по тужбама представника италијанских оружаних снага који су 1999. године били у КФОР-у, а касније страдали од онколошких болести.

Млади Срби нису били свједоци НАТО агресије, али наставља се на овај или онај начин утицај дугорочних посљедица, наводи „Руска газета“.

Управо због тога за земљу је јако важно да настави пажљиво документовати и систематизовати доказе злочина НАТО-а на територији СРЈ, базиране на научним истрагама.

Можда ће тужбе против НАТО-а и активности међуресорне комисије коју је 2018. године основао српски парламент помоћи у утврђивању истине и довести до кажњавања одговорних, тако да се то више никада не понови, пише лист.

Занимљиво је и то да, према ријечима стручњака, прије почетка било које војне операције, Пентагон и ЦИА унапријед израчунавају какав се профит може добити по њеном завршетку. При томе је важно да на власти буду потребни људи, који ће се „борити за демократију“, а истовремено омогућити својим јучерашњим покровитељима и браниоцима да дођу до „дебелих комада“.

Доказ такве политике може се наћи у чињеници да је бивши амерички државни секретар Медлин Олбрајт постала власник највећег мобилног оператера на Косову, а генерал Весли Кларк, који је командовао НАТО снагама током бомбардовања Југославије, уложио је у обраду угља на Косову.

Осим тога, заборавља се да је у септембру 2000. године Окружни суд у Београду у одсуству разматрао кривични поступак против Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Вилијама Коена, Тонија Блера, Робина Кука, Џорџа Робертсона, Жака Ширака, Хуберта Ведрина, Алана Ришара, Герхарда Шредера, Јозефа Фишера, Рудолфа Шарпинга, Хавијера Солане и Веслија Кларка. Суд их је прогласио кривим за почињење злочина против СРЈ, одређујући казну затвора од 20 година.

НАТО бомбардовање СРЈ трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савјета безбједности због оптужби да српске снаге безбједности врше етничко чишћење косовских Албанаца.