Наришкин је и председник Руског историјског друштва које је у Москви организовало округли сто посвећен 28. годишњици војне агресије НАТО-а на Републику Српску.
Према његовим речима, бестидна и агресивна демонстрација силе, при чему су прекршене све норме међународног права, имала је за последицу смрт великог броја цивила, укључујући жене и децу.
„Организатори тих злочина с друге стране океана нису из учињеног извукли никакве моралне поуке. Касније се свет суочио са ужасима ратних злочина војника НАТО и локалних плаћеника у Авганистану, Ираку, Сирији и Либији а сада и на територији Украјине“, истакао је руски званичник.
„Чувени случај када је Евгеније Примаков окренуо авион изнад Атлантика није био покушај ескалације у односима са САД већ је означио чврсту приврженост наше земље и међународном праву и братским односима са српским народом“, рекао је Наришкин.
Како је рекао, тежња Запада да диктира своју вољу са позиције силе наилази на отпор и специјална операција руске војске у Украјини је одлучан одговор на агресију НАТО против Русије.
Правовремено започета специјална операција руске војске омогућила је да се спречи агреција НАТО на Донбас и Крим, додао је он.
Како је рекао, НАТО војним активностима сеје смрт, тугу и деструкцију у земљама које му нису по вољи.
„Карике у том дугачком ланцу ратних злочина НАТО требало је да буду и Донбас и Крим. Ипак, специјална операција руске војске започета у правом тренутку на територији Украјине омогућила је да се спречи такав сценарио и избегну најтрагичније могуће последице“, закључио је он.
Надовезујући се на излагање Наришкина, шеф „Россотрудничества“ Евгеније Примаков је рекао да су организатори НАТО агресије на Југославију заправо извукли аморалне закључке – да могу да раде шта хоће ако то служи њиховим интересима.
Констатовао је да су Срби су на крају ових сукоба прошли кроз исто оно кроз шта пролазе Руси, кроз демонизацију.
„Срби су прошли путем којим, на жалост, желе да поведу и нас, кроз демонизацију, негирање Србије као такве. Срби су проглашени злочиначким народом са колективном кривицом. Исто покушавају да ураде и са нама“, рекао је Примаков.
Према његовим речима, у Србији је у порасту скептичан однос према НАТО и ЕУ, па чак и међу младима.
Како је навео, раније је било покушаја да се могућност уласка Србије у НАТО увије у образложење да Алијанса и западни свет заједно са Београдом треба да гледају у заједничку будућност и да оставе по страни тешке успомене на то шта је НАТО учинио Србији.
„У неком тренутку се чинило да ти аргументи делују на један део Срба, пре свега младих. Али, ми видимо те патриотске иступе који се догађају у Србији са сваком епизодом погоршања ситуације на Косову и Метохији. Разумемо да скепса према НАТО, ЕУ, западном свету, поново расте и то и међу младима“, навео је Примаков.
Стевандић о циничном понашању НАТО
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је са своје стране указао на последице бомбардовања осиромашеним ураном.
Нико не мисли какву штету наноси то оружје за време сукоба, као и колико зла наноси здрављу људи годинама после конфликта а прави пример тога јесте бомбардовање осиромашеним ураном од стране НАТО на територију РС 1995. године и СР Југославије 1999. године, рекао је он.
Указао је на последице тих крајње токсичних материја које се осећају и данас и у самој земљи али и када се говори о здрављу људи јер значајан број оних који су оболели од најтежих облика рака. Поменуо је и случај италијанских војника који су служили на Косову и којима су домаће власти исплатиле милионе јер су оболели од најтежег облика леукемије.
„Оно што је најциничније јесте да је италијанска влада платила лечење својим војницима али то није био аргумент за то што су српски грађани такође оболели од тешких облика болести повезаних са бомбардовањем осиромашеним ураном. Медицински докази и оно што имамо из италијанских лабораторија се не може оповргнути“, рекао је Стевандић.
Кључна ствар данас је повратак међународном праву, Уједињеним нацијама, као и да они који су извршили бомбардовање осиромашеним ураном буду позвани на одговорност, закључио је он.
На скупу су говорили и директор Института за славистику Руске академије наука Константин Владимирович Никифоров, директор Фондације за проучавање проблема демократије Максим Григоријев, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов и други.
Учесицима скупа обратио се и Љубинко Ђурковић, посланик Скупштине Србије и учесник битке на Кошарама.
У оквиру манифестације у Дому Руског историјског друштва биће отворена изложба посвећена трагичним догађајима у Републици Српској.
