РТ Балкан анализа: Зашто нам деца боље знају енглески него српски?

Три године наставе у ванредним епидемиолошким и друштвеним условима, из различитих разлога, донеле су поражавајуће резултате

Осмаци у Србији су на недавно одржаном завршном тесту остварили изузетно слабе резултате из српског језика: од укупно 20 бодова, просечан број освојених поена једва је премашио половину – био је свега 10,73.

Многе је шокирала вест да је већину малих матураната изненадило питање на тесту из српског језика – шта значи горд? – на који нису знали тачан одговор. РТ Балкан анализира шта је довело до овако лоших резултата, тачније како се догодило да деца толико лоше знају свој матерњи језик.

Корона оставила велику празнину

Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић као главног кривца именује пандемију корона вируса, која је, као и у остатку света, пољуљала све области живота, па тако и просвету.

“Можда је требало мало спустити критеријуме. Три године онлајн наставе и недостатка непосредног контакта се децом оставили су велику празнину, јер језик је жива реч. Разлог за лоше резултате може да буде и то да су критеријуми сада много ригорознији за разлику од прошле године, јер се стандарди мењају, наш однос је мало другачији”, каже Илић.

Она подсећа на чињеницу да деца боље баратају информатичким, знаковним језичким системом, а акценат на српском језику и књижевности је знатно мањи него што би требало да буде.

Деца слабо читају, комуницирају, и нису терминолошки потковани колико су биле претходне генерације, које су биле упућене на књиге и лектире.

“Сматрам да ту лежи суштински проблем, а поготово јер српски језик још увек није добио национални статус, требало би повећати број часова српског језика у школама. Ту се онда отвара нова расправа, исто то би требало урадити и са физичким васпитањем. Деца су нам слабо развијена, гојазна, пате од разноразних хроничних болести”, наводи наша саговорница и износи необичан податак да су на тесту из хемије (изборни предмет) ђаци у просеку добили 16,06 бодова од укупно 20 – знатно бољи резултати него на тесту из српског језика.

Децу од малена морамо да учимо да цене свој језик

Илић наглашава да је неопходно младе генерације заинтересовати за изучавање матерњег језика, јер “они боље говоре енглески језик као матерњи него српски”.

“Треба више порадити на методологији рада, а српски више користити и истицати. Од завршетка Другог светског рата многе државе синхронизују америчке филмове на своје језике, ми смо упућени на страну кинематографију али и дан данас без синхронизације. Децу од малена морамо учити да цене језик, нешто коренито мора да се промени”, објашњава Илић.

Када су у питању средњошколци, од 270 места које је држава одобрила за упис бруцоша на три катедре за образовање наставника српског језика или књижевности, после првог уписног рока на Филолошком факултету у Београду попуњено је нешто мало више од трећине – 97. Илић сматра да је разлог лош статус српског језика, али и лоша примања просветних радника и трагични догађаји у последња два месеца.

“Људи су уплашени, неће да раде у школи. Мислим да, генерално гледајући, нешто системски мора да се промени и да се нађе начин да привучемо младе људе да уђу у школе. Ми као синдикат смо толико тога покушали да урадимо, а у последња два месеца, када сви причају о школама, нико нас није позвао на разговор”, закључила је Илић

Чланица Председништва Уније синдиката просветних радника Србије Весна Јеротијевић као један од разлога за лоше резултате на завршном тесту наводи нагли завршетак школске године, након пуцњаве у основној школи “Владислав Рибникар” на Врачару.

Хаотично стање наставног плана и програма

Други разлог може да буде то што новије генерације вероватно не читају довољно и кажу да нису усмерени на литературу, већ на дигиталне медије.

“Кажу, колико сам ја разумела, да им је најтеже било, разумевање прочитаног, то јест читање текстова на завршном тексту. Ми се из године у годину суочавамо са тиме да наша деца имају све лошије резултате на ПИСА тестирању, што свакако може бити узрок и реформи које се уводе две деценије уназад, које нису конструктивне, већ напротив. Имате хаотично стање наставног плана и програма, где је само вештом припремом наставника могуће избећи још поразније и катастрофалније резултате”, каже наша саговорница.

Истиче да су период пандемије корона вируса и онлајн настава били погубни, јер наставници ни за то нису били припремљени, “али за светску пандемију вероватно нико није могао бити припремљен, а то је оставило последице”.

Деца имала само једну регуларну школску годину

“Садашњи осмаци су ишли у пети разред када је школска година прекинута у марту, и када се прешло на онлајн наставу. У шестом разреду су једну недељу ишли у непосредну наставу, једну су пратили онлајн, као и добар део седмог разреда. Имали су можда само једну регуларну школску годину, а то је био седми разред, јер се и ова не може назвати нормалном због трагичних догађаја у мају месецу”, додаје.

Напомиње да се последњих година бележи општи тренд пада уписа на факултете који имају наставничке смерове, а да то значи да професија просветног радника и образовни систем какав је тренутно у Србији апсолутно није пријемчив за младе људе који су врло практични.

“Свесни су да стални радни однос не могу да заснују у догледно време, јер је још 2013. уведена забрана запошљавања за стално и конкурси се сукцесивно одобравају, а пријемни је врло незгодан, мали број људи добије посао за стално”, каже Јеротијевић.

Наводи да младе, тренутно, од професије просветног радника одбија и неповољна материјална позиција. Истиче да су зараде просветних радника у Србији испод републичког просека, док су оне у европским земљама и државама у окружењу 30 одсто изнад просечне.

Наша саговорница сматра да су углед и достојанство просветних радника апсолутно девастирани и напомиње да се управо они морају вратити професији, као на пример у Финској, где је просветни радник цењен и поштован као инжењер или лекар, што у Србији није случај.

“Још један разлог што се млади неће определити за ову изузетно лепо занимање је пораст насиља, како вршњачког, тако и према просветним радницима. Људи који одржавају просветни систем у животу су они просветни радници који су га бирали из љубави и тако га и дан данас раде”, закључује Јеротијевић.