РИЗИКУЈУ СОПСТВЕНУ ИЗОЛАЦИЈУ: Хрватска блокира Србију по цијену изолације оцијењују аналитичари
Фото: Фонет
Хрватска је у ЕП претрпјела пораз у у настојањима да преко амандмана на резолуцију наметне Србији своје услове за напредак у европским интеграцијама.
Ипак то не значи да неће устрајати у настојањима да блокира Србију, иако тиме ризикује сопствену дипломатску изолацију, оцијењују аналитичари у Бриселу.
Спољнополитички комитет ЕП је јуче и данас одбио покушаје посланика Хрватске да се у резолуцију о Србији уврсти низ захтјева, који се односе на билатерална питања, а прије свега претњу блокадом ако Србија не одустане од закона који јој даје право да суди Хрватима за ратне злочине почињене у Хрватској.
У Бриселу, међутим, упозоравају да Хрватској остаје могућност да у Европском савјету гласа против отварања поглавља у преговорима Србије о придруживању, а виша аналитичарка бриселске Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) Александра Стиглмајер вјерује да ће Хрватска искористити ту могућност.
„У Европском савјету нема прегласавања, тако да свака чланица има право вета“, подсјећа Стиглмајер за Танјуг и објашњава да је „условљавање билатералним питањима огроман проблем за ЕУ, а она нема ефикасне инструменте да то спречи“.
Она такође подсјећа да је и Хрватска неко вријеме била блокирана због захтјева Словеније да се рејши питање Пиранског залива и штедних улога у Љубљанској банци.
„Словенија је на крају морала да попусти због притиска осталих чланица, а видјећемо да ли ће се и Хрватска у случају Србије наћи под истим притиском“, указује она.
Високи функционер Европске комисије који је желио да остане анониман рекао је за Танјуг да се хрватски стални представник при ЕУ до посљедњег тренутка противио да се у закључима из децембарског засједања Савјета нађе формулација о могућности отварања поглавља ове године.
„Ако устрају у својим захтевима, они (Хрвати) могу да направе много штете, не само Србији него и себи“, рекао је он, указујући да у Бриселу влада култура тражења компромиса и да се на чланице које олако посежу за правом вета гледа попреко.
Овај функционер објашњава да нико не може да спречи хрватске представнике у Савјету да блокирају Србију, али да онда ова најмлађа чланица ЕУ ризикује да се нађе у дипломатској изолацији и изложена притиску по другим питањима.
„За њих није добро да тек што су ушли у ЕУ постављају ултимативне захтјеве“, примећује Танјугов извор.
Стиглмајер каже да резолуција хрватског Сабора из прошле године, којом се Хрватска обавезала да неће због билатералних питања блокирати ни једну земљу из региона у настојању да се придружи ЕУ, не значи готово ништа.
„У Хрватској тврде да није ријеч о билатералним, него о ‘цивилизацијским’ питањима, а исто то тврди и Грчка за Македонију и Кипар за Турску, које су трајно блокиране“, каже она.
Према овој аналитичарки, од кључне важности је да Србија прижељно испуњава обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању које су заиста важне за ЕУ, а прије свега да настави да напредује у нормализацији односа са Приштином.
„Ако Србија буде напредовала, осталим чланицама ће бити лакше да присиле Хрватску да се понаша у складу са заједничким начелима“, каже Стиглмајер, али додаје да ће, уколико Србија заостане, Њемачка и остале чланице имати више разумијевања за хрватске захтјеве.
