Резолуција о усташким злочинима над Србима у НДХ поново у скупштинској процедури

Getty © globallookpress.com © mfa_russia

Питање злочина Независне Државе Хрватске поново ће бити покренуто пред Скупштином Србије. Овога пута, да до краја изгура предлог Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, покушаће посланичка група „Ми – глас из народа“, јер је претходно, у више наврата, ово важно питање услед недовољне заинтересованости посланика за осуду злочина НДХ, из парламента „враћена у фиоку“.

У документу који је „Ми – глас из народа“ јуче поднео парламенту, захтева се да Народна скупштина „најстроже осуди усташке злочине и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, посебно у логору Јасеновац где је коришћено 57 метода убијања, укључујући и децу и новорођенчад“. Указује се да је НДХ била краљевство лудила и мрака и да је геноцид почео 28. априла 1941. масакром у Гудовцу, а чак шест месеци пре нацистичког геноцида у Бабиј Јару, са истим циљем да се етнички очисти простор.

Резолуцијом би осудили свако негирање усташког геноцида и коришћење усташких симбола и поздрава „За дом спремни„, док би 28. април био проглашен за „Дан геноцида над Србима у 20. веку“. Уколико добије „зелено светло“, документ би био усвојен 9. децембра, а поводом обележавања 80 година од победе над фашизмом и 80 година херојског пробоја Јасеновачких мученика – на међународни Дан сећања и достојанства жртава злочина геноцида и превенције овог злочина.

„Изражава се емпатија према преживелим логорашима, деци и њиховим породицама и позивају све државе света да осуде злочине НДХ. Народна скупштина подстиче образовање и разумевање историјских чињеница које су довеле до усташког геноцида, гарантује ратификацију и пуну примену Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида и доношење додатних закона против говора мржње“, наводи се у документу.

Осим осуде злочина и проглашења дана сећања на жртве, инсистира се на образовним програмима који би едуковали будуће генерације како би се спречила рехабилитација усташких зличина.

„Народна скупштина би тиме подржала Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима коју је усвојила Народна скупштина Републике Српске, као и Јерусалимску декларацију о Јасеновцу“, истиче се у резолуцији.

Након што би је усвојила српска скупштина, ишло би се на међународно признање геноцида над Србима у НДХ, јер се захтева да се резолуција пошаље парламентима других држава.

Према проценама историчара, више од милион Срба – жртве су систематског истребљења у НДХ, што убијањима, прогоном и покрштавањем.

Упозоравајући да је геноцид над децом у НДХ био најдрастичнији израз планског „усташког коначног решења“ и геноцида, пред којим „живи зид сећања“ представљају још живи сведоци –логораши деца у деветој деценији живота, подносиоци резолуције подсећају да су само у усташкој НДХ постојали специјализовани логори за децу.

„А само у Јасеновцу, најбруталнијем логору међу осам, идентификовано је 57 метода ликвидације, убијено је 19.432 деце од укупно 71.560 деце погубљене у НДХ. Усташки геноцид у НДХ од 1941-1945. довео је до бруталног убиства стотина хиљада људи на територији НДХ, пре свега Срба (готово милион), као и десетина хиљада Јевреја, Рома и других мањина, кроз 84 масакра, 2.643 локална злочина, 47 логора, 84 крашке јаме у које су бацани живи и мртви. Посебан пример представља злочин у православној цркви у Глини 3. августа 1941, када је заклано 1.030  људи у једној ноћи, и у Петровој Гори марта 1942, када је масакрирано 2.500 избеглица“, подсећа се на бруталне злочине НДХ.

Осуда геноцида у НДХ пред српским парламентом захтевана је и прошле године. Неславно је прошла и 2022. године када је 41 посланик гласао „за“ да се резолуција уврсти на дневни ред, док је у првом покушају, за њу гласало свега 11 посланика.

Кампању под слоганом „Време је“ за усвајање резолуције о геноциду над Србима у НДХ прошле године покренуо је и „Покрет Срба Крајишника“ непосредним прикупљањем потписа и преко онлајн петиције.

Народна скупштина Републике Српске декларацију којом се осуђују злочини у НДХ усвојила је 2015. године, док је црногорски парламент Резолуцију о геноциду у Јасеновцу донео у јуну прошле године.