Резолуција о Сребреници уздрмала Ист Ривер: Колективни југ се дигао против Колективног запада

Срамна резолуција о Сребреници, која још није ни добацила до гласања у Генералној скупштини Уједињених нација, већ је усталасала и предлагаче и оне који би требало да је изгласају.

Онај који је и забио последњи ексер у ковчег дипломатије БиХ и угурао резолуцију о  Сребреници у УН, без једногласног става трочланог Председништва БиХ, амбасадор БиХ при сталној мисији УН Златко Лагумџија потврдио је да је гласање које је требало да буде одржано 2. маја одложено. Нови термин, како наводи, још није утврђен.

„Шаљемо текст резолуције на ревизију, уколико земље чланице УН имају још неке предлоге на текст. Генерална скупштина ће бити након 6. маја“, рекао је Лагумџија.

„Одлагање дискусије и гласања о срамној резолуцији је крајње позитивно јер је јавно мњење успело да чује оно што је наша делегација рекла, али и шта су рекле значајне личности из света, међу њима и директор Центра ‘Симон Визентал’ Ефраим Зуроф, који је велики ауторитет када се говори о геноциду. Зуроф је поручио да у Сребреници није било геноцида, већ су обе стране починиле ратни злочин“, каже за РТ Балкан бивши амбасадор при УН, дипломата Бранко Бранковић.

Сама чињеница да је гласање одложено говори и да су предлагачи резолуције почели да размишљају шта даље чинити, а да им не пропадне предложени текст.

Тако се, каже Бранковић, стиче утисак да су пропоненти резолуције очајни јер је истина изашла на видело, па покушавају да пронађу друге формулације, не би ли бар нешто прогурали кроз Генералну скупштину.

„Извесно је да ће ових дана уследити жестока политичка борба на Ист Риверу за сваку реч, сваку запету и реченицу. Чак постоји могућност да пропоненти резолуције, после свега реченог, на крају повуку овај документ“, мишљења је наш саговорник.

Многи су ставили прст на чело, каже Бранковић, па чак и они који нису ни знали где се Сребреница налази, питају се зашто их Руанда и Немачка, које су одговорне за доказане геноциде у својим државама, „праве будалама“ и одакле им морално право за тако нешто.

Прљава америчка дипломатија

Одлагање гласања о резолуцији је свакако резултат српске дипломатије према свакој чланици УН, а у тој борби учествује и Стејт департмент, наравно на нама супротстављеној страни. У ситуацијама када им не одговара политичко деловање одређених земаља, САД ангажују велики број људи, и сваки појединац задужен је за одређену чланицу УН код које лобира како ће гласати.

„Не презају ни од директних уцена, преко ускраћивања економских аранжмана и војне помоћи, и то раде на дневном нивоу“, каже Бранко Бранковић.

Дипломатске борбе српске делегације израз отпора нашег народа

Да дипломатске акције Србије и Републике Српске „заврћу руке“ у Њујорку, и да су довеле до колебања оних који би требало да усвоје резолуцију о Сребреници, слаже се и дипломата Зоран Миливојевић, који за РТ Балкан каже да нема одустајања у овој борби, упркос неизвесном исходу.

„Дипломатске активности делегације Србије и РС су израз отпора српског народа и сама чињеница да ће доћи до поделе у Генералној скупштини УН, те да ће бити и гласова против и уздржаних, озбиљан је ефекат и једна врста победе“, указује Миливојевић.

Према његовим речима, интересантни су и амандмани који су предложени на резолуцију, али и „чудно“ саопштење које је издато поводом одлагања, у коме се наводи да је потребно да се ради на доради текста, и да неке ствари не пију воду.

„Веома је битно и то што се на страни Србије ангажују две велике силе – Русија и Кина, и што је Колективни југ дигао глас против Колективног запада, и што те земље говоре све што им смета“, указује дипломата.

Ефекат на функционисање БиХ

Како тврде главни спонзори резолуције, пре свега Немачка и САД, овај документ има задатак да „помири“ Западни Балкан, а чини се да су сви изгледи да ће их посвађати, јер су после Сарајева, сличним стопама кренули и Подгорица и Скопље, а севнуле су и варнице на линији Љубљана-Београд.

Говорећи о ефекту евентуалног усвајања резолуције на дешавања у БиХ, Миливојевић указује да би довела у питање нормално функционисање БиХ, односе између три конститутивна народа и функционисање њених институција на федералном нивоу.

Мишљења је да су резолуцију уздрмала и најновија дешавања у Гази, проналазак масовних гробница у Кан Јунису за које су одговорне израелске снаге.

Миливојевић сматра да резолуција о Сребреници не би била тема у УН да нема рата на Блиском истоку.

„Овде има глобалних интереса, покушаја да се амортизују све штетне последице онога што се догађа у Гази за западне земље које подржавају Израел“, каже Миливојевић.

Истиче да у Гази, у овом тренутку има далеко више елемената геноцида него што их је било у Сребреници.