РЕЗОЛУЦИЈА ЕП О СРБИЈИ И КИМ: Бомбардовали Србију, сад, наводно, забринути за наше здравље

Расправа о нацртима резолуција о Србији и Косову и Метохији, који су прошли два читања у Одбору за спољне послове ЕП, почеће данас у Европском парламенту.

Расправа је већ два пута одлагана, а гласање о тим резолуцијама најављена је за сриједу.

Први пут расправа о резолуцијама је одложена због предсједничких избора у Србији, који су одржани 2. априла, а други пут због Приштине, односно ванредних парламентарних избора на Косову и Метохији, који су одржани у недјељу.

Резолуција о Србији, коју би Европски парламент требало да усвоји у сриједу, указује на напредак који је земља постигла у области економских реформи, сарадње у региону и преговора о чластву у ЕУ.

У тексту извјестиоца Дејвида Мекалистера, који је претходно усвојио Спољнополитички одбор ЕП, закључује се да се Србија налази на правом путу приближавања ЕУ.

„Европски парламент поздравља истрајно ангажовање Србије на путу укључивања у ЕУ и њен ангажован, опипљив и добро припремљен приступ преговорима“, стоји у нацрту Резолуције о Србији о којој ће се расправљати на пленаром засједању Европског парламета у Стразбуру.

Поред почетне оцјене да је Србија у 2016. години отварањем поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, покренула „кључна поглавља у приближавању ЕУ“, у тексту Нацрта позива се и на отварање „додатних поглавља која су технички спремна“.

У међувремену је прихваћено 13 компромисних амандмана на Мекалистеров извјештај, од којих је један поднио и сам извјестилац.

Амандманом Дејвида Мекалистера тражи се да се новим чланом констатује да је бивши премијер Александар Вучић са 55,08 одсто гласова изабран за предсједника Србије на изборима, које је надгледала мисија ОЕБС-а.

Међу амандманима је и онај који су упутили посланици Савеза либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) Иво Вајгл из Словеније и Јасенко Селимовић из Шведске, а односи се на процес помирења у региону.

Тим се амандманом, наиме, захтијева од Србије и земаља региона да се фокусирају на помирење, прије свега кроз културне пројекте који се баве скоријом историјом и који промовишу заједничко разумијевање историје, као и на побољшање јавне и политичке културе толеранције, инклузије и помирења.

Амандман аустријске посланице Улрике Луначек, која је и потпредсједница ЕП и извјестилац ЕП за Косово, а који је поднијела с колегом Игором Шолтесом из Словеније, изражава се забринутост због извјештаја Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ о томе да је од НАТО бомбардовања број смртних случајева у вези с леукемијом, као и број новооболелих, значајно порастао.

Амандманом се од Европске комисије захтијева да подржи даља истраживања у том смислу, али и да се испита могућност пружања адекватне техничке и медицинске помоћи како би се власти у Србији избориле са тим проблемом.

Иначе, Резолуцијом се од Србије тражи веће залагање у областима борбе против корупције, промоције независног судства, заштите слободе медија и мањинских прва као и наставак нормализације односа са самопроглашеним Косовом.

У текст Резолуције о Србији о коме ће посланици Европског праламета гласати у сриједу наводи се да је у Србији у 2016. години примијећен напредак у области реформе правосуђа, али и наглашава да „независно судство још није осигурано у пракси“.

Истовремено се изражава забринутост због недостатка напретка Србије у борби против корупције, позива на примјену националне стратегије у овој области, као и усвајање закона о Агенцији за борбу против корупције. Европски парламент поздравља и напредак који је Србија остварила у области борбе против организованог криминала, али се од власти у земљи посебно тражи „брзо расвјетљавање случаја Савамала“.

Србија се позива да обезбиједи примјену законодавства у областима образовања националних мањина, употреби језика, њиховој заступљености у јавној админитрацији, као и приступ медијима и вјерским службама на језику мањина. Као област гдје напредак није остварен, Европски парламент наводи медијске слободе и слободу изражавања у Србији.

Понавља се захтјев ЕУ да се истраже случајеви напада на новинаре и медије, као и да се обезбиједи транспарентност власништва у медијском сектору.

Србија је у Нацрту резолуције Европског парламента добила врло позитивну оцјену када је ријеч о побољшању економске ситуације у земљи, начину рјешавања избјегличке кризе, као и похвале за конструктивму сарадњу у региону и своју опредијељеност добросусједским односима.

И у овогодишњој резолуцији ЕП тражи од Србије да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ, укључујучи и односе са Русијом. Нацртом резолуције о Косову и Метохији, које се одвојено разматра, од Приштине се тражи формирање Заједнице српских општина.

Кад је о извјештају о Србији ријеч, констатује се да је Србија „учинила важне кораке ка нормализацији односа са Косовом, што је кључни предуслов за укупни напредак преговора“.

Тагови: ЕП, Косово и Метохија