РЕЗЕРВЕ ЗА ДВА МЕСЕЦА: Колико је Србија спремна за случај гасне кризе
Фото: Спутњик/АФП
Руско-украјински конфликт и ове зиме доводи у питање сигурност снабдевања гасом. Украјина је нашла повољније испоручиоце, а Русија је заврнула славине тој земљи, јер није платила аванс. Иако је гасоводом преко Украјине „Гаспром“ наставио испоруке другим земљама, упозорава на могућност поремећаја. У случају кризе, Србија у складишту „Банатски двор“ има резерви за највише два месеца.
Србија и друге балканске земље су најугроженије јер је украјински гасовод једини правац снабдевања. Иако „Гаспром“ нашој земљи гарантује редован доток, у Влади кажу да прате ситуацију.
Складиште „Банатски двор“ је пуно, а то значи резерву око два месеца. Међутим, треба имати у виду да је грејање грађана приоритет.
Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије каже да је потрошња гаса за грејање велика.
„Међутим, ми имамо и друге потрошаче веома важне који не смеју да остану без гаса. То су Железара, Стаклара, МСК, Азотара“, каже Вулетић.
Према његовим речима, „Банатски двор“ ту може да помогне, а основно снабдевање Србија мора да има преко Мађарске, односно Украјине из Русије.
Гас се може набавити и из европских складишта, али у случају кризе он ће сигурно бити скупљи. Западна Европа има и гасовод „Северни ток“, а Брисел за сада не реагује поводом новог гасног спора.
Ана-Каиса Итконен, портпаролка Европске комисије, каже да се Европа ослања на Русију за око трећину свог гаса, а половина стиже преко Украјине.
„Европска комисија тренутно није посебно забринута за проток гаса. Русија и Украјина примењују зимски протокол у којем стоји да испорука гаса захтева авансно плаћање“, каже Ана-Каиса Итконен.
Србији и земљама региона су хитно потребни нови гасни извори. Већ је извесно да ће „Гаспром“ за три године потпуно затворити гасовод преко Украјине. А руско-турски сукоб додатно отежава ситуацију. Неизвестан је пројекат „Турски ток“, на који рачунају земље региона.
