Овако одлуку да се земља на атрактивној локацији у Београду, пре деценију и по продата за изградњу тржног центра, врати у надлежност државе, коментарише за Спутњик Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије.

Он не крије радост што ће, како каже, на крају мучне борбе да се сачува, ово место бити проглашено јавним добром.

„Ово је доказ да треба да слушамо једни друге, да се међусобно уважавамо, да је тако било, не би било ни страдања, Холокауст је само последица обрнутог понашања“, каже Сабадош.

Меморијални центар уместо тржног центра

Закон о Меоморијалном центру Старо сајмиште, који се односи на неговање сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, али и на Аутокоманди, ступио је на снагу почетком године, али је питање меморијала у Топовским шупама кочило власништво над земљом, а пре свега деценије заборава.

„Топовске шупе су биле потпуно одвојене, потпуно заборављене као страдалничко место из првих месеци 1941. године. Дуго је требало да разговарамо и указујемо да је то изузетно битна тачка за заједничку историју, јер ово место није везано само за Јевреје, већ за Јевреје, Роме и Србе. То је место где су сви страдали, као и на Старом сајмишту. Има неколико објеката, два су практично остала на ногама од четрдесетих година. Ми смо се свим силама трудили да остану у свом аутентичном облику, да се сачувају за садашњост – због будућности. Ова одлука је велики, велики корак да се то напокон и оствари“, каже Сабадош.

Топовске шупе – два логора

Одлуком да се у Топовским шупама не гради тржни центар одушевљен је и историчар Милан Кољанин, који је магистрирао на тези о стратишту на Старом сајмишту, а сада спрема посебно дело о Топовским шупама, јер, како каже, ту је дуго било нејасноћа.

На том простору истовремено су постојала два логора, један за избеглице, Србе који су депортовани из других делова окупиране Југославије, формиран у јуну 1941. године, а у другој половини августа у Топовске шупе почели су да пристижу банатски и београдски Јевреји, а касније и Роми, углавном мушкарци. Превожени су преко Дунава, убијани на неколико локација.

„Када је кренуло убијање Јевреја са Сајмишта, да би их преварлили, њихове ствари су товарили у један камион, стављали на њих цедуље, да се зна коме припадају. Јевреји су улазили у тај камион – гасну комору, ишли преко понтонског моста на Сајмишту, по мојој реконструкцји пролазили су Немањином и низ Булевар ослобођења и поред Топовских шупа. Камион са стварима би ту скренуо, а душегупка и аутомобил команданта логора би продужили према Јајинцима, где су закопавани“, објашњава Кољанин.

Он додаје да Старо сајмиште и Топовске шупе повезује и чињеница да су Јевреји заточени на Аутокоманди морали да раде на уређењу логора на Сави, где су касније довожене и њихове жене и деца. И они су на крају из Топовских шупа превезени на страшно место на обали Саве.

„Дакле, овај простор има значај и за Холокауст и за Порајмос, односно за страдање Јевреја и Рома, али и за историју страдања Срба у Другом светском рату. Јако је важно и што се ради План детаљне регулације овог простора, јер је претходни предвиђао и пролазак једне јако важне саобраћајнице кроз ово место страдања“, каже Кољанин.

Пандемија успорила реализацију

Роберт Сабадош додаје да је реализацију великог пројекта оснивања Меморијалног центра Старо сајмиште успорила пандемија, али да стижу добре вести везане и за сам простор логора на некадашњем сајмишту.

„За ову годину је предвиђено да се ради на обнови централне куле, која треба да буде седиште будуће Меморијалног центра из којег би се управљало решавањем и других делова комплекса Старо сајмиште, али и Топовских шупа. Пројектовање траје већ неко време, а имам информацију да треба да буде завршено ових дана. То значи да ће ускоро почети и обнова простора у самој централној кули. Тамо има и имовинско – правних заврзлама, које ће се, надам се, брзо решити“, каже председник Савеза јеврејских општина Србије.

Он додаје да је оптимистичан, јер је одлука да се на земљишту Топовских шупа не гради тржни центар јасан знак да је реализација меморијала сигурна.

Кољанин, који често због истраживања обилази овај терен, каже да пандамија не сме да кочи санацију објеката, јер се налазе у катастрофалном стању.