Рељић: Корак по корак у „дијалогу“ и – остаде нам само да нас брани Захарова

* Од десет Срба, девет се не слаже са оним што (поводом КиМ) ради наша власт... Они то стално проглашавају тактиком, као – нећемо дати. Међутим, део по део – све су дали

* Ствари ће се променити тек кад нађемо људе којима основни пут неће бити европски и који, кад им кажете да се економија развија на истоку, неће одговорити да је наша највећа размена са ЕУ. То морају бити људи којима неће главни пријатељ бити Светска банка и ММФ, нити ће ићи да клекну у Вашингтон да чују шта треба да раде и неће слушати америчког амбасадора као да он стварно има добру намеру према нама

АМЕРИКАНЦИ су поводом Косова и Метохије потпуно отворили карте и траже – не само преко Габријела Ескобара и Кристофера Хила – да Србија призна њихово Косова*.

Русија је преко портпарола своје дипломатије Марије Захарове муњевито саопштила  „Никад!“. Фактички: Русија га неће признати чак ни ако званични Броград поклекне под притиском САД и Западне Европе.

Факти су овим поводом већ објавили размишљања Драгомира Анђелковића и Миломира Степића.

Сада је пред вама виђење Слободана Рељића.

Слободан РЕЉИЋ

НАЈКОМИЧНИЈИ је наш однос. Нисмо ми рекли „никада“, него је морала Захарова то да каже.

Између Русије и Америке је конкурентски однос у разним ситуацијама, али је у нашем случају неупоредиво већи проблем то што Русија говори оно што бисмо ми морали да кажемо – нама је отето Косово, нама су бацили уранијум и растурили државу.

После свега тога, ми немамо никакав приговор на њихове савете, него те савете доживљавамо као њихову политику и право да нас наговарају да радимо нешто што, као, треба.

Имамо премијерку која никада није била на Косову. Стварно је комично да се особа која има највећу власт према најважнијем питању  односи као да је то неки далеки део света. Знате, они то стално проглашавају тактиком, али, као, нећемо дати. Међутим, део по део – све су дали.

Корак по корак и – остала нам је само Захарова да нас брани.

Од десет Срба, девет се не слаже са тим шта ради наша власт. Они имају легалитет за то што раде, јер они доносе законе. Али им је легитимитет сваким даном све мањи.

Чак овде није проблем у томе ко је премијер, јер који год да дође – радиће слично. То је зато што је код нас Запад имплементирао систем који служи да наша власт ради у складу са потребама Запада.

То се може променити тек кад нађемо људе којима неће основни пут бити европски и који, кад им кажете да се економија развија на истоку, неће одговорити да је наша највећа размена са ЕУ.

То морају бити људи којима неће главни пријатељ бити Светска банка и ММФ, нити ће ићи да клекну у Вашингтон да чују шта треба да раде,  и неће слушати америчког амбасадора као да он стварно има добру намеру према нама.

Услови за промену система апсолутно постоје! Они и добијају изборе тако што говоре против система, а кад дођу на власт, раде исто што и претходни.

Грци су покушали да промене систем, па су их затукли, али је Орбан пример како може да се промени систем и очисти од прљавштине која уништава државу и народ.

Диана Милошевић