РАЗГРАДЊА СРБИЈЕ ИЛИ ЗАКОНИТИ ЧИН: Бојан Пајтић уместо ВАНУ оснива ВАНУК
Фото: Политика, С. Ковачевић
Покрајинска власт поново инсистира на Војвођанској академији наука и уметности (ВАНУ), која би овог пута у свом називу добила наставак, то јест реч „култура”, па би тако уместо ВАНУ стигао ВАНУК. Како је то саопштено јуче после седнице покрајинске владе којој је председавао Бојан Пајтић, утврђен је нацрт покрајинске скупштинске одлуке о оснивању јавне установе „Војвођанска академија наука, уметности и културе” и биће упућен Скупштини Војводине на разматрање и усвајање.
Правни основ за доношење ове одлуке, додаје се у саопштењу, садржан је у члану 17. Статута АПВ и члану 4. Закона о јавним службама.
„Јавна установа ВАНУК оснива се у циљу унапређења области науке, уметности и културе на територији покрајине, а њен рад се заснива на принципима и традицијама организовања научне, уметничке и културне делатности савременог европског простора”, саопштено је из покрајинске владе, која наводи и да се радом ВАНУК-а „стварају услови за обезбеђење равноправности поштовања култура националних мањина које постоје у АПВ”.
„Очигледно је да Пајтић тера шегу са одлуком Уставног суда Србије, да му не пада на памет да спроводи одлуку тог суда и да и даље мисли да ствара некакав војвођански идентитет. То је чист безобразлук”, каже за „Политику” посланик Миленко Јованов, потпредседник Демократске странке Србије.
Та странка је својевремено тражила оцену уставности статута АПВ из 2009. године, сматрајући, између осталог, спорним и увођење ВАНУ у тај акт.
Део тог статута Уставни суд је 2012. године и оспорио, указујући у једном од сегмената да покрајина нема надлежност у науци, тако да не може ни да финансира установе у тој области, којој припада и ВАНУ.
Статут Војводине је 2014. године измењен и, како се тврди, усклађен са Уставом, а ВАНУ је проблем са финансирањем решио тако што се трансформисао у удружење грађана. Под сличним називом, али уз исте актере и циљеве, то удружење се назива „Академија наука, уметности и културе Војводине” (АНКУВ) и финансира се из покрајинског буџета.
Објашњавајући зашто се инсистира на војвођанској академији, потпредседник покрајинске владе Бранислав Богарошки (ЛСВ) најпре тврди да је ту све у складу са статутом из 2014. и позитивним законским прописима.
„АП Војводина треба да има своју, регионалну академију. У земљи где постоје проблеми са образовањем и где је много функционално неписмених, сулудо је инсистирати на томе да таква академија не сме да буде основана”, додаје Богарошки у изјави за „Политику”, наводећи да је „свако улагање у науку улагање у будућност земље”.
Међутим, и опозициони СНС, као и ДСС, сматра да се иза ове намере о оснивању „нове” ВАНУ крије нешто друго.
„Огранак ДС-а у Војводини, са Бојаном Пајтићем на челу, после више од десет година власти покушава да разгради државу Србију. То су показали када су усвајали статут 2009. године, који је после у две трећине дела проглашен неуставним. Тада су водили рачуна о Уставу Србије колико и било која друга страна држава. Недавно су употребу српских симбола, предвиђених статутом из 2014. године, на волшебан начин спречили. А данас смо сведоци да поново доносе одлуку о војвођанској академији”, каже посланик СНС-а Владимир Галић за „Политику”.
Академије наука и уметности се увек везују за нацију и државу и тако је, како каже, још од Луја Четрнаестог, кад је основана прва академија у Француској.
„Када се ствара држава, мора се имати интелектуална елита, а она се ствара кроз академију. Зашто се сада ово ради у Војводини? Изгледа да ту неки настоје да створе своју интелектуалну елиту или можда желе да удоме политичке истомишљенике, који својим научним радом не могу да уђу у Српску академију наука и уметности”, додаје Галић.
Он истиче се у члану 17 статута на који се покрајинска влада позива, а који говори о оснивању установа АПВ, мисли на оснивање научних института. Покрајина може да оснује научни институт и по члану 41. Закона о научноистраживачкој делатности, али се, истиче, академија нигде не помиње.
Суд: јавне службе нису у вези са делатношћу академије
Оцењујући уставност ВАНУ у статуту Војводине, Уставни суд је 2012. године разматрао и одредбе из Закона о јавним службама, на који се и сада позива покрајинска влада. Суд је у образложењу тада, између осталог, закључио да се законом установљени концепт јавних служби „не може довести у везу ни са делатношћу академије наука и уметности, нити са начином управљања овом институцијом”.
Постоји један САНУ
Нови Сад – „Нисам ја у Српској академији наука и уметности зато што сам из Војводине, зато што ’неко треба да буде из Војводине’. Не, него зато што сам можда један од бољих математичара. То је разлог, а не да ли сам територијално овде или онде”, каже проф. др Стеван Пилиповић, нови председник новосадског Огранка САНУ. Након што је његов избор међу академицима у Новом Саду потврђен на априлској скупштини Академије у Београду, он у разговору за „Политику” истиче да постоји један САНУ и да су активности Огранка уједно и активности САНУ, и обратно.
„Ми овде покривамо Војводину, подижемо тај део као део једне целине, а не као одвојене области”, додаје Пилиповић.
Али Огранак је, по његовим речима, у протеклом периоду изгубио знатно више чланова него што је примио нових, тако да је њихово представљање и пријем од виталног значаја и једна од најважнијих активности која предстоји.
„Желим да се чујемо и у Београду. Да се разбије та сепаратна прича која покушава да одвоји наше активности. Желим да искористимо у већој мери капацитете Академије. Имаћемо дивну сарадњу – планирамо је, и са Покрајином, Градом, Матицом српском и Универзитетом у Новом Саду. То су институције које желимо да више укључимо”, наводи председник Огранка.
Инсистираће, додаје, и на изменама документа „Правила” о раду Огранка у оквиру Статута САНУ, тако да се добије више права и обавеза: „Желимо да се другачије организујемо. Рецимо, добио сам позив из Бањалуке, Академије наука и уметности Републике Српске, да успоставимо сарадњу. Наравно, то ће бити сарадња САНУ, али ће договор можда носити Огранак.”
На питање о сарадњи са члановима некадашње Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ) која је трансформисана у удружење грађана под називом Академија наука, културе и уметности Војводине (АНКУВ), када је Уставни суд оспорио надлежност Војводине да финансира ВАНУ, Пилиповић каже да се ту ради о групама научника и да не види потребу да се такви односи политизују.
„Чак ми је мало сметало што се томе давао неки велики значај. Ја сарађујем са научницима у целом свету. Зашто не бих сарађивао са научницима у Војводини, целој Србији? Дакле, сарадња је могућа. Институционална сарадња – да”, наводи председник Огранка САНУ.
Огранак САНУ у Новом Саду има 21 члана, међу њима и проф. др Тибора Варадија који, објашњава Пилиповић, због обавеза у настави у Будимпешти није био у активном саставу, али га је сада замолио да дође и држи предавања. У згради Платонеума, задужбини владике Платона Атанацковића у коме је од 1992. године седиште Огранка, данас нема ниједног историчара, ни уметника. „Како то пребродити, ко је овде компетентан да предложи уметника за члана Огранка САНУ”, пита се Пилиповић, оцењујући то објективним проблемом за чије би решење требало анимирати шири круг стручњака из области уметности а посебно у САНУ у Одељењу ликовне и музичке уметности.
Важно је, сматра, побољшати сарадњу и са новосадским универзитетом, и укључити академике у саветодавна тела Покрајине, самог универзитета… При томе треба водити рачуна о критеријумима за вредновање научних резултата: „Ту лествицу сам дизао веома високо. Не бих волео да уђем у неку личну дискусију, али било је претеривања. У Војводини се за неке људе прича да су изванредни, а ја знам да нису. Дакле, има ту и самохвалисања и неког провинцијализма. То је нешто што покушавамо да разбијемо са већом међусобном комуникативношћу.”
Ко су кривци
„Недостају нам компјутери, потребна нам је боља интернет веза, а свакако нам је потребно и веће ангажовање свих чланова Академије. Не мислим да су држава и покрајина једини кривци за лоше стање у науци и уметности. Мислим да смо ми научници и уметници прилично одговорни. Нисмо се наметнули, нисмо понудили јасне програме. Држава и покрајина треба да кроз активнију сарадњу са САНУ и Огранком истакну своју захтеве, али и да прихватају ставове које им ми нудимо. Криви су ако то не чине”, каже Пилиповић.
