Овако професор Факултета политичких наука Часлав Копривица коментарише изјаву председника Србије за британску агенцију Ројтерс у којој је Александар Вучић рекао да је Србија позорница за посреднички рат између Истока и Запада.
Агенција наводи да је ова Вучићева констатација дошла дан након протеста у Београду против геј параде, апострофирајући да су на том протесту окупљени носили и руске заставе и постере руског председника Владимира Путина.
„Велика разлика је у томе што руска држава нема овде организације које финансира и којима управља, које су њихова продужена рука. Ако их има, оне су на добровољној основи из разлога уважавања коректног става Русије према Србима и нашој држави, а под два, оне постоје из историјских разлога“, каже Копривица.
Наш саговорник додаје да констатација да се на територији Србије прелама борба између Истока и Запада итекако стоји, те да је најбоље описује изјава америчког амбасадора Кристофера Хила и његова процена да „Русија није пријатељ Србије“.
„То је иначе човек који је имао озлоглашену улогу и када је реч о БиХ и својевремено на Косову и Метохији. Земља која нас је „задужила“ вишеструким бомбардовањем и у Крајини и у Републици Српској и у СР Југославији, себи даје за право да процењује уместо нас ко нам је пријатељ, а ко није“, каже Копривица и додаје да је ова изјава један од доказа да Запад због рата у Украјини на све стране покушава да заоштри ситуацију.
Није лака позиција Србије
Он додаје да позиција Србије није ни мало лака и да се усложњава, с обзиром на чињеницу да је Русија, док траје њено, како каже, развлачење, заузета оружаним сукобом који јој је од егзистенцијалне важности.
„У том контексту ми се још једном јављамо као колатерална жртва пре свега англо – америчке русофобије, коју су они претворили у геополитички појам који се зове НАТО – Украјина, где та земља није члан пакта, али фактички служи као истурени мач или мостобран ка Русији. У том контексту, ми ту наравно гледамо своје интересе, али нема никакве сумње да је подршка Русији у овом случају у интересу Србије“, каже Копривица.
Он додаје да је важно нагласити да није реч о безусловној подршци, већ о подршци ономе ко подржава нас, ко нам је пријатељ. То је, каже, јасно и ако све емоције према пријатељској земљи оставимо по страни.
„Ван здраве памети је да ми подржавамо оне који су нама радили исто што су покушали да раде Русима у бившој Украјини, који нас ових дана притискају, нажалост, са доста успеха, да направимо нове кораке у одрицању од суверености над нашом јужном покрајином“.
Рат вредности иза кулиса
Говорећи о томе да је иза кулиса борби у Украјини и на другим фронтовима заправо на снази рат између либералних и конзервативних вредности, наш саговорник каже да је наратив о вредностима Запада мантра, али да је заправо реч о идеолошким флоскулама.
„То је заправо борбени поклич чији је циљ да се гађају темељи традиционалних друштава. Шта спада у те такозване вредности, то су заправо анти вредности чији смисао није у томе да у неком дубинском смислу постоји идентификација Запада са рецимо политичким хомосексуализмом итд., већ је поента да се друштвима која имају своју подлогу у традицији октроише дистанцирање од њихове прошлости и традиције, да би такви могли да буду предмет апсорбовања, на крају крајева и геополитичког од стане НАТО“, каже Копривица.
Он додаје да у крајњој линији, ако се одрекнете себе, ако се одрекнете свог сећања, предака, онога што вас је некада конституисало, тада је потпуно лако да располажете са таквим народом и државом. Русија је то схватила.
„Она покушава да се држи традиционалних вредности и то није везано само за хришћанство и православље, видимо то и по учешћу припадника других религија у специјалној војној операцији. Русија је успела да направи базични друштвени консензус и да упркос томе што су они кудикамо дуже од нас избивали из света традиције по совјетским комунизмом који је био ригиднији од југословенског, успели су да се рехабилитују и да направе базичну сагласност која омогућава руском друштву да преживи ударе озбиљних искушења“, закључује Копривица.
