РАКОВИЋ: Приштини сада много теже до Унеска, без јасне подршке Америке

Приштини је сада много теже да излобира чланство у Унеску јер су и неке римокатоличке земље одлучиле да буду уздржане, а Албанци више немају јасну подршку америчке администрације, рекао је београдски историчар и стручњак за питања вјере Александар Раковић.

– Нико не гледа благонаклоно на рушење цркава и манастира на Косову и Метохији, то нико не може да прихвати. Чак и земље које су признале сецесију Косова нису ни прије двије године биле за пријем албанских сепаратиста у Унеско – наглашава Раковић.

Он је за ТВ „Пинк“ изјавио да изгледа да су Албанци намјерно закаснили у подношењу захтјева за чланство у Унеску ове године, након што им је са Запада сугерисано да су прилике такве да они неће моћи да се изборе за пријем.

– Подношење захтјева Приштине за пријем у Унеско било је усмјерено ка томе да њихова јавност буде свјесна тога да су покушали и ове године. Али, ако их процедурално одбију, онда ће моћи да кажу – да су процедурално одбијени, па ће за двије године поново да поднесу захтјев – каже Раковић.

Он истиче да је ово кашњење приштинског захтјева за пријем у Унеско веома важна промјена након предсједничких избора у Америци, као и промјена односа Запада према руским интересима.

Раковић подсјећа да је стопирана канонизација кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца, пријем самопроглашеног Косова у Унеско, као и пријем Црне Горе у НАТО, што треба гледати као један пакет глобалних односа који отопљавају.

– Не треба сметати са ума да је управо папа тражио од руског предсједника да заустави погром над хришћанима на Блиском истоку, а не од америчке администрације, ни британске, које су изазвале оно што се дешава на Блиском истоку – рекао је Раковић.

Он наглашава да је сада ситуација повољнија за Србе и Србију и да постоје велике шансе да се положај Срба, српских држава и српског простора учини много бољим, али је потребно да Срби дају допринос кроз међувјерски дијалог.

Према његовом мишљењу, за међувјерски дијалог битнији је дијалог свештеника православних, католичких и исламских на локалном нивоу, него оних на врху, јер се тензије, прије свега, ублажавају у локалним срединама.

– Томе не доприноси канонизација Степинца, нити непримјерене изјаве о Србима поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића или изјава Мила Ђукановића да неће бити заокружења црногорске државности док је СПЦ у Црној Гори – навео је Раковић, подсјећајући и на незавидну ситуацију у Македонији.

Напомињући да у Србију и регион долазе присталице радикалних исламских покрета са Арабијског полуострва, Раковић каже да и са њима треба разговарати, иако постоји супротно мишљење.

Када је ријеч о канонизацији Степинца, Раковић сматра да међуцрквени дијалог српске и хрватске цркве може да буде продужен и више од годину дана, колико је орочен.

– Било би добро да се настави дијалог и да се са коначним рјешењем по питању Степинца сачека, јер још није вријеме. Хрватска јавност није спремна да цијело питање буде замрзнуто неко вријеме, али кроз дужи дијалог треба доћи до ситуације да се разријеши већи дио дилема и, у складу са чињеницама, дође до разрјешења – рекао је Раковић.

Он је навео да, иако је питање канонизације Степинца подијелило српску и хрватску јавност и у БиХ, треба одати признање предсједнику Републике Српске Милораду Додику и хрватским лидерима у БиХ да на њих у политичком свјетлу тај проблем није много утицао.

Раковић каже да је питање како би се канонизација Степинца рјешавала да се у цијели случај није укључио и Израел, који је јавно поручио да би канонизација Степинца лоше утицала на односе Римокатоличке цркве са јеврејском заједницом у свијету.

Тагови: Александар Раковић, Приштина, Унеско