Ракочевић: Измештање споменика српским војницима цивилизацијски преседан, понашају се као да Срби не постоје
Фото: Косово онлајн
Споменик српским војницима палим у Првом светском рату више се не налази на месту где је раније стајао, на војном делу православног гробља у Приштини, а новинар и књижевник Живојин Ракочевић истиче да је његово измештање цивилизацијски преседан због чега треба покренути иницијативу да потомци оних који су ту сахрањени туже све, укључујући и амбасадоре пред судовима њихових земаља, за скрнављење гробља и меморијала из Великог рата.
Спомен-плоча подигнута у славу српских јунака пострадалих у периоду Балканских и Првог светског рата, од 1912. до 1918, измештена је на војном делу православног гробља у Приштини из непознатог разлога и без обевештења српске заједнице и Епрхије рашко-призренске. То је дубоко лични чин скрнављена и истовремено покушај мењања наше улоге у Великом рату.
„Ми сада схватамо да је девастиран тај део гробља и потпуно је непримерено и нецивилизацијски дирати било какво спомен обележје када они, чије је то гробље, живе, пет километара даље, потпуно неинформисани о радовима и прославама. То је против воље свих који долазе на то гробље и чија је родбина, чији су преци, чији су пријатељи ту сахрањени. На пет метара су, на десет метара су споменици нашим пријатељима и рођацима и нико није нашао за сходно да каже, `смемо ли ми да изводимо радове, смемо ли ми да померамо плоче, ко смо ми да на туђем гробљу држимо говоре, склапамо савезе, обнављамо пријатељства и да се понашамо као да се ради о једном давно несталом народу`“, рекао је Ракочевић.
Он истиче да се Приштина, али и поједини међународни представници, понашају као да Срби не постоје.
„Основни проблем ових прослава, тај састанак помирења сукобљених страна и светских ратова на нашем гробљу у Приштини је чињеница да они мисле да ми не постојимо, они се понашају као да смо ми један давно нестали народ, Инке, Маје, као да смо Винчанска цивилизација и да су они сада наследници наших гробова, наших меморијала, наших сећања, нашег бола, наше историје, наше славе и нашег поноса. Не, они нису наследници наших гробаља, они нису наследници наше историје, они нису наследници наше културне баштине, они нису наследници нашег сећања. То је једино и само једино наше грбоље“, истакао је Ракочевић.
Цивилизацијски је преседан да се туђе гробље реконструише и да се на њему праве прославе, тврди Ракочевић, а да, како каже, српски народ то посматра немоћан да учини ништа.
„Суштина Француске иницијативе би требало да буде да врате осам споменика француским војницима који су били на старом гробљу у Ђаковици и да то буде мемоеријал. И са друге стране, ти гробови су 1999. порушени и однети камионом у доба када је овде шеф Унмика био Бернар Кушнер. То су гробови војника који су пали за ослобођење, не Косова, него Србије, јер они никада нису овде ослобађали Косово. Они су овде ослобађали стару Србију и Србију после Првог светског рата“, рекао је Ракочевић.
Додаје да је застрашујућа чињеница да амбасадори две најмоћније земље Европе „не одустају од скрнављења нашег меморијала“.
„Требало би покренути иницијативу да потомци оних који су ту сахрањени туже све, укључујући и амбасадоре пред судовима њихових земаља, за скрнављење гробља и меморијала из Великог рата“, сматра Ракочевић.
