Овако пуковник у пензији Стеван Карапанџин коментарише иницијативу за враћање обавезног војног рока. Он истиче да, као војник, подржава ту идеју, али напомиње и то да је за њу и дошло крајње време.
Пуковник прича да је, када се говори о професионалној војсци, потребно осврнути се и на карактеристике данашњих постојећих модела војне организације у свету, који се деле у две категорије.
„Имамо данас модел комбинације рочног и професионалног војног састава и модел искључиво професионалног војног састава, а критеријум при избору једног од ова два модела односе се на то да ли је земља опредељена за неутралност или за чланство у неком војном колективитету“, говори Карапанџин за Спутњик.
Модел комбинације рочног и професионалног војног састава има једну основну карактеристику, а то је да га називају „народним крвотоком“, јер, како објашњава пуковник Карапанџин, он неформално обезбеђује интензивнију повезаност народа и војске.
Уколико држава прокламује неутралност, она мора имати оружану силу која ће као систем тоталне одбране бити у стању да заштити територијални интегритет једне земље, а ово је тешко постићи без обуке становништва, односно без обавезног служења војног рока.
Колико најмање мора трајати обука?
Карапанџин нам, из сопственог искуства, говори да се војник не може обучити за период краћи од шест месеци, али да то не значи да војни рок мора исто толико и трајати. Војнику се, након што га војно-територијални органи упућују на војни рок ради обуке за ратну јединицу, одређује специјалност и он се обучава кроз два сегмента – индивидуалну обуку и обуку јединица.
„Војник се може обучити за шест месеци, с тим да се може направити модел у складеу са буџетом. Индивидуална обука би се изводила у јединицама кроз служење војног рока, док би се након враћања у састав ратне јединице, након одслуженог војног рока, војник обучавао у саставу ратне јединице. Оваква обука изводила би се у редовном саставу, војни рок би могао бити краћи“.
Савремени мушкарац и војска
Карапанџин говори за Спутњик како поседује статистичке показатеље добијене након вршења анализа које још нигде нису објављиване. У њима је вршио анализу у 35 земаља где је уочио паралелизам два процеса. Како је укидан војни рок у некој од 35 земаља, међу којима је и Србија, у исто време је текло подизање границе година ступања у први брак код мушкараца, говори он.
„То наравно није доказ пада наталитета или нечег сличног, на то утиче милион фактора, али присетимо се и оне народне изреке „ко није за војску, није ни за женидбу“. Сигуран сам и из сопственог искуства говорим да знам да човек који је у заједници непрекидно прима утицај те исте заједнице, али и да испољава утицај у њој. Заједница је јако важна за формирање личности и васпитавање војника, а човек се од рођења налази у некој њеној варијанти, било да је то породица, кућа, школа, вртић…
Психолошки утицај на младиће
Карапанџин верује да је војска пре свега институција која има изузетан значај и утицај на младог човека. Ту му се додељују одговорни и сложени задаци, даје му се оружје, он има мандат да сам одлучује у неким, понекад критичним, ситуацијама. Састаје се и борави са људима који су различите социјалне и психолошке категорије, који потичу из различитих средина и то, сматра он, пружа велико искуствено богатство младом човеку. Младић на одслужењу војног рока враћа се кући далеко зрелији и као комплетнија личност, јер војска има велики васпитни утицај на младог човека, сигуран је Карапанџин.
„ Мислим да би сада најгоре било уколико не вратимо обaвезни војни рок и сада је у надлежности председника републике да се он врати. Уколико то ускоро не урадимо, имаћемо проблем са попуном ратне армије. Ми имамо само добровољно служење, али то није довољно да се обезбеђује замена. Само можемо имати позитивних и изузетно важних ефеката од ове одлуке, а уколико је не будемо сповели, имаћемо врло брзо проблема, закључује Карапанџин.
