Путинов саветник: Разумемо колико је тешко Србији – Запад не бира средства да је отргне од Русије

Разумемо колико је тешко Влади и председнику Србије који трпе огроман притисак Запада да раскину пријатељске односе са Русијом и у томе се користе сва средства, од политичких и финансијских до Косова и Метохије, каже саветник руског председника Владимир Толстој, али и истиче да је чврсто уверен да српски народ подржава Русију.

Доста је полуга притиска на Србију, каже Путинов саветник у ексклузивној изјави за Спутњик у Вршцу где је присуствовао откривању споменика слависти светског гласа, а његовом рођаку Никити Толстоју.
Притисак се, како констатује, врши на економију Србије, на финансијски систем, трговинске односе, а такође политички, па и војни притисак.

Србију би да отргну од Русије

„И проблем Косова и Метохије користи се као оруђе против Србије да би је отргли од Русије. Ми све то разумемо и управо смо зато посебно захвални и с поштовањем се односимо према оном што трпи Србија и што не жели да раскида добронамерне, пријатељске и братске односе са Русијом. Али за мене је најдрагоценији однос обичних људи које срећем на улици, у малим градовима, у Новом Бечеју, Вршцу, Белој Цркви, људи који веома саосећају са руском идејом и искрено преживљавају због оног што се дешава и који желе Русији да победи. Они ми то отворено говоре, а не мислим да то раде само зато што хоће да ми се допадну или зато да би ми рекли нешто пријатно. Они то говоре од срца. Зато сам ја чврсто уверен да је српски народ братски руском. Знам и осећам да људи, народ сасвим извесно подржавају Русију“, поручује саветник руског председника.

Новинар и публициста Толстој, чукунунук славног руског писца, чест је гост Србије. Овога пута дошао је у друштву низа других потомака Лава Толстоја на откривање споменика Никити Толстоју који се родио у Вршцу пре тачно 100 година. „Српски Толстоји“, како обично зову потомке двојице унука аутора „Рата и мира“ који су после Октобарске револуције уточиште нашли у Краљевини Југославији, тако су добили и прво обележје у неком српском граду.

Растао прожет љубављу према Србији

Владимир Толстој, који је од 2012. саветник руског председника за културна питања, присећа се како је уз баку и деку који су после Другог светског рата породицу из Србије вратили тада у СССР, растао прожет љубављу према Србији, према српском народу, језику, култури, кухињи…
Кад је мој отац преминуо пре 25 година за мене је било важно да обиђем она места где се он родио и одакле је потекао, а сада овде доводимо нашу децу, каже Толстој и додаје да та веза генерација, земаља, градова и култура само расте.

„А ми видимо и овде исту љубав према нама, исто топло сећање на наше ближње и срдачност људи“, примећује саветник руског председника, напомињући да га је дирнуло како су грађани Вршца топло прихватили откривање споменика Никити Толстоју и како се поносе што се он родио у њиховом граду.

Открива и да потомци Толстојевих, поводом 200 година од рођења класика руске и светске књижевности, које се обележава 2028.године, припремају пројекат „Речи Толстоја“, платформу на бази 90 томова његових дела како би путем интернета његово наслеђе било доступно широм света, али и да снимају филм о славном писцу.

Руски човек није спреман да клекне

У разговору за Спутњик коментарише и сложену ситуацију у свету, а на питање како објашњава неразумевање које Запад показује према руској цивилизацији каже:

„Можда је чак превише добро схватају, отуд и такав непријатељски став. Једноставно, Русија веома цени своју историју, своје традиције, свој језик, традиционалну породицу… Нама је важно да сачувамо и наслеђе наших предака и да те традиције пренесемо нашим потомцима. И у томе наизглед нема ничег чудног. Али Русија је осетила да је западни свет, англосаксонски свет кренуо нешто друкчијим путем, њима намећу некакву распусност, кад је све дозвољено. Ми не желимо да тако нешто постоји код нас. Желимо и да се подвизи наших предака не изврћу и не прећуткују, да се улога Русије у светској култури и у светској историји не изврће и не тумачи извитоперено. А нико неће одузети човечанству ни музику Чајковског, ни књиге Достојевског, Чехова, Толстоја, ни најбоља дела наших уметника, зато што је то тековина светске културе. Ми се њима поносимо као што се ја лично поносим историјом свог рода. И нисам спреман да се то некако раствори у глобалном свету”, објашњава Толстој уз опаску да се то што Руси желе да сачувају свој идентитет не свиђа онима који руководе светским процесима и којима је згодније да управљају некаквом масом која се не сећа сродника, историје, па се она може прекрајати.

На питање зашто на Западу сматрају да је руска цивилизација ратоборна и да се може пацификовати само тако што ће је уништити или поделити, наш саговорник каже да су драматични догађаји изазвани тиме што су људима у Донбасу ускратили право да живе у руској традицији.

“И дошао је тренутак кад се више није могло мирити с тим и кад је требало заштитити те људе, требало је заштитити њихово право да говоре на матерњем језику и бранити истинску историју. То је заправо био окидач а даље видимо шта се дешава. У суштини, против Русије су се удружиле и кренуле на њу огромне западне снаге којима се не свиђа што неко има своју вољу и та гордост руског човека и желе да га баце на колена. Али немогуће је руског човека бацити на колена. Зато се заправо све што се данас збива своди се на то да руски народ није спреман да клекне, погне главу и прихвати оно што му намећу“, истиче Владимир Толстој.