Француски пуковник Жак Огар пријевремено је пензионисан зато што је 1999. године, као припадник НАТО, штитио косметске Србе.
Искусни ратник из афричких сукоба и падобранац Легије странаца сматра да је најважније то што није ратовао против Срба и што је „освјетлао образ“ Француза и своје породице, у којој је он 12. генерација официра.
У интервјуу Срни Огар истиче да му је већ првих дана боравка на Косову било јасно да САД шире дезинформације и тако „трују“ свијет лажима о Србима као злочиначком народу.
„Бил Клинтон и Медлин Олбрајт тврдили су тада да се на Косову и Метохији догодио прави геноцид са више од 100.000 убијених Албанаца“ – подсјећа Огар и наводи да је то била „огромна лаж коју су преузели и прихватили готово читава Европа и свијет“.
„Они који су пласирали те лажи о геноциду, дакле поред госпође Олбрајт и амерички генерали Весли Кларк и Мајкл Џексон, сада се бесрамно богате на Косову“, каже Огар.
Још почетком 13. вијека српски краљ Стефан Урош Немањић оженио је Францускињу Елен, блиску рођаку француске краљевске породице од Анжуја. Срби су је касније назвали краљица Јелена Анжујска.
„Мене су у породици учили да волим Србију јер то пријатељство француског и српског народа траје још од времена Јелене Анжујске. Када сам као командант француских специјалних јединица послије бомбардовања Србије дошао на Косово, нисам имао никаквих моралних дилема“, наглашава он.
„Прије тог пута, мој отац, пензионисани генерал француске војске, рекао ми је да пазим шта тамо радим јер Срби су честит народ и имају славну историју“ – каже он.
Огар је прочитао књигу Душана Батаковића „Косово, спирала мржње“ како би се боље припремио за мисију, али је праву слику о косовским збивањима стекао тек када је видио шта се догађа на терену.
„Американци су буквално отели вјековну српску земљу и предали је терористичкој ОВК. Када сам дошао на Косово, брзо сам схватио да је и Француска изабрала погрешну страну“ – прича Огар.
Он сматра да је Француска „издала традиционално француско-српско пријатељство, озваничено током Првог свјетског рата и потписано измијешаном крвљу војника“.
Огар није могао да разумије званични Париз који је попустио под притиском Америке и стао на страну „банде терориста“. Посебно су га разочарали Британци који су играли „двоструку игру“.
„Британци су на Косову изигравали мировњаке, а у ствари борили су се заједно са терористима ОВК-а против Срба. Добро се сјећам предвечерја 17. јуна 1999. године када је ОВК поставила засједу колони српских цивила која се са 200 трактора повлачила из Пећи према Косовској Митровици“ – свједочи Огар.
Када се догодио тај напад послао је хеликоптер да види позицију ОВК-а и затим наредио војницима да рафалном паљбом по положајима ОВК-а растјерају банду.
„Запрепастио сам се када ме неколико тренутака касније радио везом позвао британски генерал Меј, захтијевајући да не пуцам по његовим војницима“, прича пуковник Огар.
Он објашњава да су у том нападу на колону српских цивила, заједно са албанским терористима, учествовали и британски војници, који су се повукли када је на лице мјеста стигла Седма бригада српске војске која се тих дана повлачила из јужне српске покрајине, у складу са Кумановским споразумом.
Командант француских специјалних јединица на Косову и Метохији у љето 1999. године пуковник Жак Огар видио је тих дана још много сличних напада терориста на српску нејач и српске светиње. Каже да је помагао Србима гдје год је то било могуће.
„Због велике неправде коју чини међународна заједница према српском народу по повратку у Француску одлучио сам да се пријевремено пензионишем. Моје понашање на Косову вјероватно је сметало старјешинама иако ми то нису рекли“ – наводи Огар у интревјуу Срни.
По повратку са Косова требало је да преузме команду у једном пуку француске војске, али то му није омогућено. Тада је схватио да представља проблем за француску војску.
„То ме је јако наљутило и одлучио сам да напустим војску. То је била једна од најтежих одлука коју сам донио у животу, али са ове временске дистанце мислим да сам добро учинио“ – наводи Огар.
Прије десетак година у Француској је регистровао предузеће које се бави финансијским консалтингом и савјетовањем француских компанија о томе како на најбољи начин да послују у свијету.
„Био бих најсретнији када бих могао да помогнем економски развој Србије и Републике Српске. Сада је најважније да власт и предузећа у Српској дефинишу своје потребе у сарадњи са француским компанијама и облике сарадње који би били најкориснији“ – поручује Огар.
Тагови: Жак Огар, Косово и Метохија, НАТО, Срби