Где сте велики европски извозници стандарда, одмерени преговарачи и отварачи поглавља?
Да ли сте затворили радњу док, нећу рећи људи, него безумне звери излазе из аутомобила и испаљују метке на децу која носе бадње дрво и раздрагано певају?
Где сте велики Западни промотери толеранције, углађени идеолози постмодерних НАТО вредности цивилизације?
Да нисте још на новогодишњем распусту, пијани или мамурни, кад ћутите на, нећу рећи терористе, него ђаволе који на Бадњи дан отварају ватру и нишане из паклених цеви на голобраду Србадију радосну због Христовог рођења?
Нису у петак, на путу код Штрпца на Косову и Метохији, погођени мецима само малолетни Стефан Стојановић (11) и Милош Стојановић (21), из села Готовуше.
Нису у том тренутку ужаса, зла, сатанског недела, погођена у шаку и раме само та двојица делија који не могу на Божић за својим скромним трпезама да ломе чесницу и да се радују извученој пари.
Нису у том хорору на путу Брезовица – Урошевац рафалима погођени само насмејани Стефан и Милош које је неко код куће чекао да донесу бадње дрво и да уз пребранац и врућу ракију запуцкетају варнице у славу Божјег сина.
Стрељана је на том путу Западна цивилизација која се некада називала хришћанском.
Оверена је и преклана евроатланска илузија о модерном свету коме би требало да стреме дивљи и заостали Срби.
Претворена је у прах и пепео лаж о Европи која нам шири руке, која нас све чека, која се широко осмехује и даје нам новац, пројекте, систем безгрешних правила која потпуно замењују Библију.
Где су данас лајчаци и ескобари, хилови, пичеви, виоле, макрони, шолцеви? Где су данас њихови планови, предлози, спектакуларне идеје, „добронамерни“ споразуми.
Где су данас ти западни апостоли, аналитичари и сви они који нас позивају да се доведемо реалности и да схватимо да је дозвољено да се пуца на српску децу.
Где су слободни и независни медији, где су специјалне емисије, где су ванредна укључења, где су храбри, где су истраживачи, где су награђени, где су?
Где су добросуседски односи, отворени Балкани, где су свеобухватни договори, правно обавезујући споразуми?
Где су нормализације односа, заједничке европске будућности,где су међународне снаге које чувају грађане, где је НАТО сила из Бондстила, где су амбасаде, где су НВО јуришници?
Нема никога ту на путу код Штрпца, на Бадњи дан. Само два погођена и рањена српска детета. И бадњак испао из крвавих младих руку. Прекинута песма куршумима.
И распет Христос изнад српског Косова и Метохије.
На Бадњи дан, не на Велики петак.
