Лакетић истиче да је научно-медицинско истраживање још у току и објашњава да Комисија обилази градове у Србији који су били погођени дејством токсина.

„Били смо у Врању, сад идемо у Крагујевац. Обићи ћемо и Панчево због Петрохемије, као и Нови Сад. То су нам приоритети. Прикупљамо здравствене и статистичке податке из здравствених центара и обављамо разговоре са људима који су имали контакт са контаминираним тереном.“

Лакетић наводи да се Комисија у Врању сусрела са око 40 људи, при чему су неки били у директном контакту са токсинима. Такође, обављен је и разговор са породицама људи који су у међувремену преминули.

„У Врању, од 40 људи који су директно имали контакт са контаминираним тереном — Релеј на брду Пљачковица који је гађан осиромашеним уранијумом, десеторо је већ преминуло, већином од малигних болести.“

Председник Комисије за испитивање последица бомбардовања наглашава и да многи који су били на контаминираним локацијама имају кожне манифестације, од еритема до хроничних улцерација непознате етиологије.

„Добили смо податке и о људима који живе у одређеним селима, која су била под дејством авијације која је носила пројектиле са осиромашеним уранијумом. У селу Боровац које има око 300 становника, најмање троје има тумор мозга, што износи један одсто популације тог села.“

Лакетић напомиње да је пораст броја оболелих од малигних обољења забележен у Пчињском округу, што је, према његовим речима, значајан показатељ, јер је становништво у том округу млађе у просеку од становништва у осталом делу Србије.

Комисија тренутно класификује све податке, прикупља се здравствена документација и прави се велика база.

„Испитује се дејство токсина, јер је уранијумска муниција врх леденог брега. Задатак комисије је утврђивање истине и доказивање узрочно последичне везе између деловања токсина и обољевања. После резултата рада комисије имаћемо ваљане аргументе и да спроведемо превенцију, како би се реализовало рано лечење тамо где је неопходно.“