Први пут у новијој историји: Србија има мање од седам милиона становника

Србија сваке године губи на десетине хиљада становника, иако се у протеклих пар година рађа више дјеце. Демограф Даница Шантић рекла је за РТС да у Србији тренутно живи мање од седам милона становника.

Шантићева наводи да већ двије године траје лагани тренд раста броја новорођених беба – 2016. и 2017. око 160, а за 2018. се очекује и мало већи број.

Шантићева наводи да према посљедњим подацима Завода за статистику у Србији живи мање од седам милиона становника, што није забиљежено у новијој историји.

Прошле године рођено је 63.000 беба, док је 103.000 људи умрло што је тренд у цијелом региону, каже Шантићева.

Прогнозе Уједињених нација говоре да ће се у најгорој ситуацији наћи Бугарска која ће до 2040. изгубити 40 одсто становништва.

Како истиче, процес старења је још један фактор јер се живи дуже него прије.

– Друштва не знају шта ће са старим становништвом. Јапан је први пут у историји одлучио да отвори врата имигрантима – нема довољно новорођених беба и радно способних људи, а стопа смртности је висока – каже Шантићева.

Просјечна старост у Србији је 43 године и 1,48 дјеце просјек је по брачном пару.

Шантићева указује да је Србија једна од држава са најстаријим становништвом на свијету, новодећи као контраст примјер Африке са просјечном старошћу становништва од 19 година.

Према њеним ријечима, Србији је потрабан просјек од 2,1 рођеног дјетета да би се одржала проста репродукција, само да би се остало на тренутном нивоу.

– Ти проблеми су вишедеценијски – негативни природни прираштај у Војовдини траје од 1989. године. Београд је једини регион у Србији који биљежи пораст броја становника само захваљујући досељавању, а ниједна београдска општина нема позитиван природни прираштај – наглашава Шантићева.

Висока смртност у јануару – хладноћа и неумереност у јелу и пићу

Кардиоваскуларне болести годишње „потпишу“ више од 52.000 умрлица што Србију сврстава на неславно треће мјесто у Европи, одмах послије Русије и Украјине.

Кардиолог Миљко Ристић каже да се Србија по броју наизмјенично смјењује са Украјином на другом, односно трећем мјесту, док Руси држе неприкосновено прво мјесто.

Указује да су узрок 55 одсто смрти болести срца и крвних судова.

– Хладноћа изазива додатно сужење крвних судова, нарочито код пацијената са ангином пекторис – додаје Ристић.

Разлог што највише грађана Србије умре током јануара, Ристић види у сезони слава на којима се неумјерено једе и пије.

– То је добро али не довољно јер је број умрлих из године у годину све већи. Србија се сваке године губи 37.000 становника – указује Шантићева.