На данашњи дан, 17. јула 1946. године, у Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату. Најодликованији је српски војсковођа у историји и вођа покрета отпора у Краљевини Југославији, првог који се организовао у Европи окупираној од стране нациста. Нова власт га је ухапсила по окончању Другог светског рата и после кратког суђења га је осудила на смрт стрељањем. Ни дан данас није познато где се налази његов гроб.
Скупштина Државне заједнице Србије и Црне Горе усвојила је Закон о изједначавању четничког и партизанског покрета 2004. године. Две године касније, усвојен је Закон о рехабилитацији. Суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Михаиловића 2015. године. Суд је утврдио да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко“ и да су начињене озбиљне правне грешке. У одлуци донетој скоро 60 година касније, наводи се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.
„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија Александар Трешњев 2015. године. Одлука о рехабилитацији је коначна и на њу не постоји право жалбе.
Михаиловић је у Други светски рат ушао као пуковник, а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, после капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и коначни слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА (Одељење заштите народа – политичка полиција) га је ухапсила 12. марта 1946. Осуђен је с образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948.