Провоцирају хаос: Нема толико затвора колико има Срба којима сребренички злочин није геноцид

фото: AP Photo / Darko Vojinovic

Апсурдна одлука одлазећег високог представника Валентина Инцка да наметне закон о кажњивости негирања геноцида у Сребреници донета је искључиво да би се направио хаос и дестабилизовала БиХ и не може се спровести јер нема толико затвора у Сарајеву да сместе све оне Србе у БиХ који мисле да се у Сребреници догодио злочин али не и геноцид.
Како ће се спровести тај закон ако, хипотетички, изађе 15.000 људи на Трг Крајина у Бањалуци и каже да не признају квалификацију геноцида за оно што се десило у Сребреници, можете ли да ухапсите 15.000 људи. Колико људи треба да ради на тим случајевима да бисте сутра процесуирали 100.000 људи, пита бањалучки политчки аналитичар Војсилав Савић, који сматра да је циљ Инцкове одлуке да се испровоцирају националне тензије у корист само једне адресе, оне у Сарајеву.

Како ухапсити све Србе за које Сребреница није геноцид

Уз опаску да историја може да се поигра па тако Инцкова одлука пада на дан кад је 1914. Аустроугарска поставила ултиматум Србији због убиства Франца Фердинанда, Савић оцењује да је реч о потезу који БиХ може да одведе у амбис.
„То је толики преседан након толиких година немешања Инцка у унутрашња питања БиХ. Он је на потпуно кукавички начин наметнуо одлуку с којом већи део државе не може да се сложи а нема никакве везе ни са поштовањем према жртвама нити са односом према рату“, констатује политиколог.
Одлука Инцка, примећује дипломата у пензији Зоран Миливојевић, означава повратак тзв. бонских овлашћења вискоих представника, а део је читавог низа догађаја везаних за Сребреницу последњих месеци.
Од коначне пресуде генералу Ратку Младићу, резолуција у скупштинама у Подгорици и Приштини, супротне оцене да није било геноцида у Сребреницу коју је дала Независна међународна комисија, пеко порука из Брисела и Вашингтона да треба санкционисати сваког ко негира геноцид дошло се до политичке платформе да став о геноциду буде основ за решење питања на овом простору, а заснива се, како објашњава Миливојевић, на чињеници да Србија и српска страна имају кључну негативну улогу у догађајима из 90-их.

Однос према геноциду – платформа за амнестирање Запада

„Однос према геноциду треба да буде и платформа за амнестирање свега онога што је Запад учинио овде 90-их година. Овде се Инцко само појављује као још један елеменат“, додаје дипломата, подсећајући да та одлука коинцидира са наметањем новог високог представника Кристијана Шмита и са одбацивањем руско-кинеског предлога резолуције у Савету безбедности, што показује да западне земље одбијају да се поштују процедуре.
„То је опасно и због унутрашње ситуације у БиХ, али и зато што је ово порука да се на Западу опредељују за радикализацију, за то да по сваку цену успоставе унитаризацију БиХ на платформи која је зацртана још 90-их и где став о геноциду служи као један од кључних елемената“, упозорава наш саговорник.
Да је реч о одлуци која ће имати озбиљне последице сматра и професор Срђан Перишић, који то види као удар на Српску и почетак својеврсног „лова на Србе“. Инцко, како каже, ту одлуку за коју је имао подршку бошњачке елите у Сарајеву није донео сам, већ уз консултације и са Вашингтоном, и са Лондоном, и са Бриселом, и са Берлином.

Црвена линија за Србе

Перишић скреће пажњу да су, с друге стране, Русија, а први пут и Кина, у Савету безбедности оштро напале западну политику у БиХ тражећи укидање позиције високог представника.
„Након последње седнице Савета безбедности о БиХ, јасно је да Русија и Кина почињу битку против доношења одлука мимо процедуре и надлежности, као и да сматрају да БиХ више не треба третирати као протекторат већ као субјект међународног права у пуном капацитету чији ће остнов бити Дејтонски споразум“, слаже се и Зоран Миливојевић.
Он додаје да с аспекта међународног права нови високи представник није легалан, што је став и Русије, Кине и Републике Српске, док покушај да се он наметне на силу изазива нестабилност и производи нови конфликт на овим просторима.
„Ово се не може завршити на миран начин, а друго, српска страна ни у ком случају неће прихватити да у овом случају учини уступак јер ово је црвена линија и ради се о поштовању изворног Дејтона, о положају и улози РС у БиХ и о државним и националним интересима српског народа“, изричит је Миливојевић.

Како ће одговорити Српска

На питање какав развој догађаја очекује, Војсилав Савић истиче да Срби морају да реагују без компромиса и да ће новонасталој ситуацији приступити са, како каже, максималистичких позиција.
Срђан Перишић сматра да ће за почетак одговор Бањалуке Инцку бити институционан и подсећа да је најављена седница скупштине Републике Српске идуће седмице.
„Српска ради у складу са Уставом и законима. Одлука Инцка је негирање БиХ и њене државности јер законе доносе парламенти а не непостојећи високи представник који је чак дао оставку. Одговор Српске ће бити пружен на уставан начин и јединствен од свих Срба“, уверен је Перишић који, међутим, не искључује могућност и да ће Бањалука „ићи до краја“ и прогласити независност.
Зоран Миливојевић очекује да ће искусно руководство Српске искористити све институционалне механизме, који подразумевају Устав и Дејтонски споразум, а сматра да ће у свему имати пуну подршку Београда.
„У наредном периоду је потребно мудро поступити, искористи све правне елементе, до краја бранити позицију Дејтона и све но што Српској стоји на располагању и гарантује јој субјективитет“, каже Миливојевић и додаје да је и велика одговорност Брисела и Вашингтона који покушавају да наметну поједина решења због неких других глобалних интереса и односа.
„Ово је увело БиХ у велику кризу и, ако Запад не буде имао слуха, она се може завршити нестанком БиХ“, страхује Перишић, док Миливојевић констатује да сведочимо наставку агоније нефункционалне БиХ са тенденцијом да се ситуација радикализује и са риизком даљих конфронтација са несагледивим последицама.
rs.sputniknews.com, Тања Трикић
?>