Испред Дома Народне скупштине у Београду и данас је, нешто после 18 сати, одржан „Протест против диктатуре 2017“, а учесници, претежно млади, студенти и средњошколци, блокирали су саобраћај на потезу од Трга Николе Пашића до Кнеза Милоша.
Они су правили буку пиштаљкама и узвикивањем парола, а носили су транспаренте на којима пише — „Стоп диктатури“, „Вучићу Шредеру“, „У ћошак“, „Готов је“…
На почетку протеста су објављени захтеви које су, према речима учесника, подржали студенти Универзитета у Новом Саду, а затим и студенти Београдског универзитета.
Студент из Краљева Милош Милуновић на првој години Рачунарског факултета, рекао је новинарима да је први захтев смена чланова РИК због непоштовања одлука Уставног суда.
Остали захтеви су: смена чланова Савета РЕМ због нереаговања на, како наводе, више стотина прекршаја и пријава, разрешење председнице скупштине Маје Гојковић због блокаде рада парламента, смена главног и одговорног уредника РТС и уредника информативног програма РТС због провладиног извештавања и неравномерне заступљености кандидата у кампањи, те ревизија, односно сређивање бирачког списка.
Учесници протеста траже одржавање ванредних парламентарних избора ако се не испуне ови захтеви.
У међувремену се на Фејсбук страници „Против диктатуре“, преко које је упућен позив на окупљање, огласио и Студентски покрет Новог Сада, придружујући се овим захтевима, али додаје и свој — „комплетну смену власти“.
Покрет је позвао и војни и полицијски синдикат и раднике Гоше да им се придруже у протесту.
Протест је одржан и у Новом Саду.
У Београду је учесника протеста мање него претходна два дана.
Студент проректор: Нису ово студентски већ грађански протести
Студенти нису организатори протеста испред Дома Народне скупштине, нити су то студентски протести, тврди председник Савеза студената Београда и студент проректор Боријан Соковић.
Он наводи да је реч о грађанским протестима, те да поједине политичке опције покушавају да злоупотребе студенте, њихову енергију и бунт и поставе их „између кордона и својих злих идеја“.
„Сваки студент је грађанин ове земље и има своје индивидуално право да у протесту учествује или не учествује“, каже Соковић.
Протест се, каже, може назвати студентским када сви студенти, без обзира на политичку опцију која је на власти, изађу на улицу и боре се за своја права, било да је реч о броју рокова, условима студирања, превеликој оптерећености или некој другој ствари која их тишти студенте.
Зато је, каже, јасно да се протести који су у току не смеју етикетирати као студентски, јер су то протести грађана.
„Апелујем да се злоупотребе те врсте не врше и да студенти, као такви, протестују за студентске ствари“, рекао је Соковић.
„Студенти су се још пре 80 година изборили за аутономију Универзитета у односу на државну политику, а данас смо сведоци тога да поједине политичке опције покушавају да злоупотребе студенте“, упозорио је Соковић.
Каже и да за протесте нико није тражио подршку ни од организација са факултета, ни од Парламента Универзитета, нити од Савеза студената Београда.
„То говори да студенти нису организатори овог протеста, јер ко год од студената да га је организовао до овог тренутка би сигурно тражио нашу подршку“, уверен је председник Савеза студената Београда.
Он повлачи паралелу са протестима организованим 5. октобра, али и ранијих година у бившој Југославији, и подсећа да је тада на улицама био много већи број људи, него што је било студената.
„Ту сигурно јесте било студената, али то, такође, није био студентски протест, већ политички, односно, протест против одређене политичке опције, против државне власти“, рекао је Соковић.
Да протесте нису организовали студенти, каже, показују и захтеви студената Универзитета у Новом Саду.
„Будимо реални. Међу студентима влада прилична апатија. Јако мали је број оних који су упућени у то како ствари функционишу и знају да треба да траже смену тачно одређених лица. То мора бити неко ко итекако зна шта тачно треба да уради и користи масу да би постигао своје циљеве“, закључио је Соковић.