ПРОПАСТ КУЦА НА ВРАТА: Половина тридесетогодишњакиња у Београду нема дете!
БЕОГРАД – Готово половина жена у Београду које имају између 30 и 35 година не одазива се на име „мама”. Наталитетна статистика је за нијансу боља у Шумадији и западној Србији у којој 29,4 одсто жена на прагу тридесетих година нема дете, односно у Војводини у којој 29,2 одсто тридесетогодишњакиња нема наследника. Чини се да роде најчешће слећу у јужну и источну Србију у којој „тек” свака четврта жена која још није одувала 35 свећица на рођенданској торти нема дете.
Ово је, према мишљењу др Мирјане Рашевић, директорке Института друштвених наука, један од веома забрињавајућих показатеља изведених из последњег пописа становништва који ће ускоро бити презентовани јавности.
– И претходни пописи становништва упозоравали су да расте број тридесетогодишњакиња које се нису оствариле у улози мајке – попис из 2002. године показао је да свака пета жена у Србији која има између 30 и 35 година нема децу, али данас је то свака трећа. Међутим, демографска звона најгласније звоне на узбуну у престоници Србије у којој чак 43 одсто жена ове старосне доби није било у породилишту – не крије забринутост директорка Института друштвених наука.
Иако стручњаци Републичког завода за статистику нису трагали за одговором на питање због чега бабице постају технолошки вишак, за демографе дилеме нема: чињеница да је свака друга млада особа у нашој земљи незапослена и да највећи број младих није стамбено збринут, у комбинацији са малим и нередовним платама и осећањем опште несигурности сигурно доприноси одлагању рађања.
– Ми претпостављамо да ће највећи број жена које немају дете између 30 и 35 година ипак родити наследника, јер сва истраживања у нашој средини говоре да се родитељство високо вреднује на скали животних приоритета. Нажалост, закони биологије који се ретко када могу читати између редова, сведоче да ће мали број ових жена родити и друго дете и поправити наталитетну статистику нације – каже др Мирјана Рашевић.
Она подсећа да је одговор на питање – због чега жене које рађају дете после 35. године најчешће остају мајке јединаца, једноставан и гласи: репродуктивна моћ жене се са годинама смањује, дужина чекања на зачеће се повећава, а трудноће у четвртој деценији често се компликују.
Међутим, одлагање рађања није колатерална последица живота у транзицији – и у развијеним земљама Европе демографи су дошли да продужено школовање, висока тежња ка материјалним добрима, односно хедонистички образац живљења, као и повећано инвестирање у професионалну каријеру код припадника оба пола, такође доприноси одлагању рађања.
– Истражујући факторе које младе жене мотивишу да заснују породицу, установили смо да је квалитетан партнерски однос и осећај психолошке и материјалне сигурности одлучујући за родитељство. Због тога сматрам да држава свакако треба да финансијски подржи породицу, али и да подржи баланс између родитељства и образовања, односно родитељства и рада – женама које имају децу предшколског узраста треба понудити клизно радно време или рад код куће, ако је то могуће – предлаже наша саговорница.
Нажалост, и последњи попис становништва показао је да је потврда о вишем степену академског образовања обрнуто сразмерна броју дечјих соба у стану – само оне жене између 40 и 49 година које имају само (незавршено) основно образовање родиле су више од двоје деце. Жене са високим образовањем те старосне доби родиле су 1,37 деце.
– Резултати пописа потврдили су да Ромкиње, Албанке и Муслиманке рађају највише деце. Истражујући узроке ове појаве, ми смо причали са Ромкињама које су биле здравствени медијатори и које истичу да Роми живе у веома конзервативној култури у којој сматра да је смисао жениног живота – родитељство.
Други разлог је незнање о контрацепцији и недостатак материјалних средстава за абортус, а трећи – социјалне бенефиције које они добијају од државе – закључује др Мирјана Рашевић.
Тагови: Деца
